Српска фантастика, етика, смисао ликовности и друга искушења

Галерија Графичког колектива:

„Хербаријум куриозитета“ Александра Палавестре

Једна изложба у јулу побудила је пажњу ликовних сладокусаца, јер како је неко записао, „Ретки ретко наилазе“. Реч је о самосталној изложби Александра Палавестре (1956) „Хербаријум куриозитета. Бележнице, цртежи и коментари (2001–2017)“ у Галерији Графичког колектива. Све је поводом ње необично. Уметник је професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, угледни научник, син академика Предрага Палавестре и супруг познате историчарке уметности Драгане Палавестре. Наша, а ни светска заједница не зна та такве примере, у њој није добродошао научник који је још и вешт цртач и сликар. Познат је само Игор Грабар као врхунски сликар и историчар уметности. Код нас се сликарством бавио Александар Дероко, мада више карикатурално и Владимир Дворниковић, који се у немилости после Другог светског рата издржавао сликама и акварелима, премда се о судбини његових пејзажа не зна ништа.
Испоставило се да је Александар Палавестра уметник који црта од детињства и који то ради на оригиналан начин, па је његова изложба цртежа и акварела право освежење на нашој идеолошким и естетским поделама замореној ликовној сцени. Што је још чудније, ти су радови настали на факултетским седницама, састанцима комисија и одбора, на којима је уметник и акварелисао, што се схватало као професорова ексцентричност. Тај угледни археолог, међутим, има каријеру ликовног уметника, учешће на самосталним и групним изложбама и освојене награде. Још необичније је што се претежно бави посебним, код нас ретким видом фантастике који у свету има бројне представнике, али у илустрацији а не у оваквом виду чисте ликовности. Палавестрина иконографија залази у ретку област чудесног, чудовишног и демонског, он истражује универзум бића из света српске и европске митологије и маште. „Хербаријум“ из наслова његове поставке подразумева и биљну онеобиченост или прелазак у анимално, а „куриозитети“ упућују на кабинете чудеса, тзв. Wunderkammer који су постојали при барокним дворовима. У том смислу су ови радови разуђени белешкама, наводима из литературе и коментарима представљених сцена. Лако и са прецизношћу упућеног мајстора ниче на папиру свет за који је речено да припада реалности, не измаштаној, већ оној другој и паралелној. Предраг Палавестра је уредник великог зборника САНУ „Српска фантастика: натприродно и нестварно у српској књижевности“ и двотомног издања за СКЗ „Књига српске фантастике: XII–XX век“, што вероватно није без утицаја на овог ствараоца. Наше издаваштво не обилује тератолошком литературом, осим старог броја часописа „Градац“ „Чудовишта и врагови“, који је приредио Јовица Аћин, светски значајан познавалац, књиге Петра Ђурића „Змајеви и друге немани“ и капиталне књиге Јургиса Балтрушаитиса „Фантастични средњи век“, објављене у Сарајеву, код нас нема наслова о тематици који страни издавачи деценијама допуњују. Ту прича о Александру Палавестри тек почиње.
Под псеудонимом А. Пераграш објавио је књиге „Але и бауци – прилог проучавању тајанствених бића Балкана“ (1989, 2002, 2013) и „О огњопарду – оглед из криптозоологије“ (2003) за коју је добио награду „Невен“ 2004. године. Стручњак за хералдику и ликовну реконструкцију грбова Александар Палавестра идеална је личност за ликовно откривање српских доњоземаца који припадају најстаријим слојевима не само наше културе, сежу до праисторије и архетипске колективне подсвести. Довољно је рећи да вампир, једина српска реч у светским језицима, као биће постоји и у Русији и на Далеком истоку. Целокупна Дарвинова теорија еволуције је лажна јер светска научна заједница као у много чему насилно крије резултате археолошких ископавања остатака дивова (поједине њихове лобање су величине човека), о којима говоре антички митови и „Стари завет“. Александар Палавестра је унео дах свежине у нашу науку и фантастичну уметност, али многи нису свесни његове пионирске улоге у разоткривању моћи ирационалног.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *