Почетна / Друштво / ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ПРОМЕНИ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (други део)

ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ПРОМЕНИ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (други део)

Преамбула није важна

Пише Владан Кутлешић

Када се говори о решењу проблема статуса КиМ, онда се врста решења мора разматрати искључиво у вези са растућим суверенитетом власти на тој територији уз истовремено потпуну суспензију суверенитета органа Србије од 1999. године. Другачије разматрање, које полази од историјских, националних или верских полазишта јесте разумљиво, али није продуктивно

Запањујућа је чињеница колико ће правника у Србији, а међу њима и бројни тзв. експерти и аналитичари, на питање како се мења Устав, спремно и без дилеме цитирати или парафразирати одредбе Дела IX – Промена устава, из важећег Устава Србије из 2006. године, односно одговориће да се мења онако како о томе у њему пише. То је толико масовно да се сматра неспорним, па се у медијима о томе више не објављују ни изјаве тзв. експерата и аналитичара, већ то чине сами новинари. Да ствар буде још гора, ваља приметити да се у тим истим медијима само о правним и економским питањима најављују као аналитичари, стручњаци и експерти лица која су очигледно тек недавно дипломирала, док се при расправи о једнако важним питањима из нпр. медицине никада не изјашњавају стажисти или лекари на специјализацији из домова здравља, као што се никада гинеколог не позива да говори о кардиологији.

Но да се вратимо правницима. Пошто ми је позната садржина свих релевантних уџбеника Уставног права у Србији, не могу да за то незнање у стицају са опасном заблудом оптужим те текстове. Истине ради, додаћу и то да ти делови уџбеника нису обрадили ни потпуно, а ни сва могућа питања промене устава, али то ни у једном другом правном предмету није учињено, нпр. у Кривичном праву у вези с доношењем пресуде или решења, па у тим  случајевима ти исти правници неће пожурити да одмах и са сигурношћу о томе говоре. Наиме, писци уџбеника за предмете на основним студијама права полазе од разумне претпоставке да само и тек дипломирани правник не може бити у прилици да својим мишљењем утиче на промену или доношење устава, пресуда и сл. и да се сва потребна знања не стичу само на основним студијама. Ни у медицини се не оперише само на основу положеног испита из уџбеника из хирургије. Нажалост, испоставља се да наведена разумна професорска претпоставка не одговара стварности и да се у пракси државних органа управо то догађа, а о томе сведоче случајеви које смо навели у првом делу овог текста.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *