Печат недеље

Стогодишња провокација

Бошњаци из Рашке области намеравају да свечано обележе 100. годишњицу сецесионистичког документа донетог у време окупације Србије

Бошњачко национално вијеће – „највише представничко тијело санџачких Бошњака у Републици Србији“, на чијем је челу Сулејман Угљанин – одлучило је да песмом и речју обележи један век од такозване Сјеничке конференције, одржане између 8. и 25. августа 1917. године. У ту сврху, БНВ је расписао јавни позив за учешће на међународном научном скупу „Друштвено-политички, правни и хисторијски значај Сјеничке конференције“, те наградни конкурс за ауторску песму („Пјесма може припадати различитим стиловима, изузев турбо-фолку“) „са циљем очувања, његовања и јачања националног идентитета“.
„Сјеничка конференција је“, објашњава БНВ, „хисторијски догађај који има изузетну важност у борби санџачких Бошњака за опстанак и остварење својих права“, те је, отуда, „основни циљ“ свега овога „очување сјећања санџачких Бошњака на Сјеничку конференцију, подизање свијести о значају Сјеничке конференције за остваривање права Бошњака, као и проширење знања Бошњака о њиховој савременој хисторији“.

[restrict]
И све би ово можда и било прихватљиво да није веома забрињавајуће. Најпре, зато што је Сјеничка конференција – како сугерише и сам датум њеног одржавања – одржана у време аустроугарске окупације Србије у Првом светском рату. Затим, зато што су учесници конференције били сарадници аустроугарских окупатора Србије који су с њима бежали када је Србија ослобађана („Након формирања прве Југославије, тачније Краљевине СХС 1918. године, српски режим је ову Конференцију прогласио ’аустрофилском’, а њене учеснике оптужио за велеиздају… Већина учесника Сјеничке конференције је ухапшена… Најтрагичнију судбину доживио је бјелопољски градоначелник Хилми-бег Кајабеговић, који је 1918. године, заједно са аустријском војском, пребјегао у Босну“, записао је „познати санџачки историчар“ др Мустафа Мемић, а преноси новопазарски Факултет за исламске студије који је основао Моамер Зукорлић. У истом тексту се, иначе, каже и да је „Санџак окупиран од стране Србије и Црне Горе“.) И најзад, а то је и најпроблематичније, на Сјеничкој конференцији пре 100 година усвојена је одлука да се – пише историчар Мемић – „аустроугарске власти замоле да би Санџак припао уз Босну…, те у крајњем случају ако то не би услиједило, онда је замољено за аутономију Санџака“.
Али проблем је и кудикамо дубљи, јер данашње Бошњачко национално вијеће, које је уписано у државни регистар савета националних мањина, свој континуитет вуче од Муслиманског националног вијећа Санџака и његовог наследника, Бошњачког националног вијећа Санџака које је 1993. године усвојило Меморандум о специјалном статусу у коме се тражи „политичка и територијална аутономија Санџака с правом прикључења некој од република тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије“ у чему се види очигледан континуитет са Сјеничком конференцијом одржаном 1917. године.
Треба додати и да је најављену прославу стогодишњице Сјеничке конференције релативно благо критиковао председник Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић („Мислим да су Санџаку потребни економски и социјални развој, запошљавање људи, а не да се враћамо у прошлост. У будућност треба сви да гледамо“, рекао је „Блицу“) и много оштрије Љајићев патријски колега, посланик Мехо Омеровић, који је истакао да је „посебно опасно“ што Сулејман Угљанин „жели да подсети на одвајање дела територије не само Србије него и Црне Горе… Тај човек нас стално враћа у прошлост. Тај човек својим поступцима одвраћа сваког потенцијалног инвеститора у Санџак. Тај човек, управо злоупотребљавајући функцију, наноси велику штету бошњачком народу и срамоти институцију БНВ. Нико му није дао мандат да – од подизања спомен-плоче Аћиф ефендији, присуства академији и одавања поште Шабану Полужи, човеку који се борио за стварање Велике Албаније, до захтева за међународном конференцијом о Санџаку – стално прави циркус од БНВ“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *