Почетна / Култура / ИЗЛОГ КЊИГЕ

ИЗЛОГ КЊИГЕ

Андреј Тарковски
МАРТИРОЛОГИЈУМ. ДНЕВНИЦИ 1970–1986
„Академска књига“, Нови Сад. 2017

Када је пред почетак снимања филма „Сталкер“ Тарковски почео да пише дневник, назвао га је „Мартирологијум – списак страдања“, као да је већ тада знао колико ће тежак и трновит бити његов животни, али и стваралачки пут. На страницама „Мартирологијума“ преплићу се закулисни живот совјетске и светске кинематографије, политика и стваралаштво, филозофска размишљања и дневнополитички проблеми, Москва, Рим, Париз, Стокхолм, а усред свега тога налази се сам Тарковски, и цењен и презрен, и поносит и сломљен, и смртно болестан и бесмртан. Читалац пролази кроз ауторов живот, сазнаје које је књиге читао, какве филмове гледао, шта га је узнемиравало, а шта одушевљавало, шта је утицало на његов рад, шта га је инспирисало, од кога је учио, са ким се дружио, како је оцењивао поступке и рад других људи, од којих су неки још увек међу живима.
„Мартирологијум“ је уникатно сведочанство о животу великог режисера, написано његовом руком, то је исповест уметника у потрази за путем и уметничком слободом, дирљиво величање живота, пуно наде и вере, чак и пред лицем смрти, јер његово стваралаштво, његов идеал, његова жртва нису ништа друго до крајњи гест вере и наде у човека.

Јован Секулић
ЉУПКО – ИМЕ ФУДБАЛА
„Вукотић медиа“, Београд, 2017

Каријера и многе чињенице и анегдоте из живота Љубомира Љупка Петровића јединог тренера који је са Црвеном звездом 1991. освојио трофеј Купа европских шампиона, те више деценија водио клубове у десетак земаља, уобличена је у интересантну и забавну књигу „Љупко – име фудбала“. Ово узбудљиво штиво сведочи о великој каријери – од првих фудбалских корака и голова у Осијеку, преко стварања шампионског тима – Црвене звезде – до овогодишњег победничког хода у Вијетнаму. Искусни тренер, васпитач, педагог исплео је доста непознатих и аутентичних прича о откривању великих звезда као што су Југовић, Михајловић, Јокановић и други, али и о томе како је мукотрпно уклопити велике играче, као што су Савићевић, Панчев, Белодедић…, у тим који дише једним ритмом.
Предговор за књигу написао је Драган Џајић, а о Љупку говоре и многи сарадници и ученици.

Љиљана Шарац
ЗИД ТАЈНИ
„Evrobook“, Београд, 2017

Дневник пронађен у зиду куће на Звездари трајно ће променити живот Лидије Живковић. Скренуће јој мисли са личних стрепњи, болести и неочекивано лоших вести од мужа који ради у Русији и не жели више да се враћа у земљу. Емотивно ровита, неспремна да се лако одрекне живота који је до тада водила, одлази на Тасос да среди мисли и поврати мир. Са собом носи и дневник, свесна да има нешто непроцењиво вредно, јер је припадао српској принцези Јелени Карађорђевић, ћерки краља Петра Првог Карађорђевића. У мајској тишини пусте плаже, Лидија се упознаје са романтичном причом изузетно пожртвоване, скромне и несебичне жене коју је животни пут водио од родног Цетиња преко Женеве и Београда до Санкт Петербурга, где је мир и срећу, бар привремено, нашла у дому породице Романов. Међутим, дневник се мистериозно прекида усред трагичних догађаја из 1917. године и Лидија схвата да ће причу морати да истражи и доврши сама…

НАШ ТРАГ (бр. 1–4/2017)
Друштво „Траг“, Велика Плана

Часопис за књижевност, уметност и културу „Наш траг“ у броју 1–4 за ову годину, између осталих крајње занимљивих тема, доноси и неколико запажених есеја и осврта на дело Радована Белог Марковића и Бошка Томашевића. Зборник „Анатомија романа ’Путникова циглана’ Радована Белог Марковића“, како подсећа Душан Стојковић у осврту на њега, „драгоцен је прилог већ разгранатој марковићологији. Оно што га чини посебним је то што се у њему пише само о једном роману“. Уз Стојковићев прилог, „Наш траг“ објављује и анализу Марковићеве „Колубарске трилогије“.

Вјера Рашковић Зец
ПРИЧЕ
„Свет књиге“, Београд, 2017

Књига кратких приповедака Вјере Рашковић Зец разоткрива праву истину о миграцији током протеклих деценије када је 2,5 милиона југословенских грађана прешло граничну рампу. Њено приповедање читаоце води и у минуло време и догађаје, пре Другог светског рата и за време истог, који су обележили животну стварност на просторима Книна, Дрниша и Шибеника. Спектар приповедачке нарације шири се и на послератни период, обухвата теме и личности из свакодневног живота обичних људи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *