Почетна / Култура / Игра истине и лажи међу „својима”

Игра истине и лажи међу „својима”

Целулоидни атак на лажни морал: Потпуни странци

Филм италијанског аутора и сценаристе Паола Ђеновезеа с лакоћом комуницира са својим гледаоцима и свакога од њих без изузетка и просветљујуће окреће према макар пролазном преиспитивању сопственог лажног морала, циничне и кукавичке дволичности, и других сличних детаља који чине данас уобичајен социјално прихватљиви склоп образованог и лепо васпитаног представника модерне цивилизације

Да ли сте се можда запитали како би изгледао ваш однос са људима, па и оним које сматрате најближим, односно, шире, како би уопште функционисао такозвани друштвени однос свих људи када би, рецимо, одлучили да увек буду искрени, да ништа не крију ни о себи, али ни о томе шта мисле о другима? Помислите да увек будете искрени! Да ли би нам свима било боље или би таква доза искрености била пресудни подстицај пропасти наше цивилизације, саткане и изграђене баш на лажима и свим могућим средствима маскирања истине? Да ли би било добро не увек него било када проговорити шта заиста мислите о некоме или, још страшније, без устручавања открити шта вам се све мота по глави, какве све тајне кријете чак и од себе? Људи су управо изградили кодексе такозване социјалне интеракције на скривању мисли и дела од других, на поштовању подразумеваног прећутног споразума да се о неким стварима никада не говори. Е, управо је ту премису напао у свом филму италијански синеаста и сценариста (на овом послу помогла су му још чак четири сарадника) Паоло Ђеновезе, римски педесетогодишњак који је у својој дугој каријери на великом и малом екрану потписао двадесетак филмских сценарија и режирао неколико филмова и епизода телевизијских серија. У свом прошлогодишњем филму „Потпуни странци“, који и даље с великим успехом посећује светске филмске фестивале и добија на њима сва могућа признања (најчешће за сценарио), Ђеновезе се усудио да промишљено размотри горњу дилему и нападне је из свих оружја како би дочарао туробну и карактерно доминантну дволичност савременог човека. Није, додуше, понудио причу у којој су сви одлучили да говоре само истину, али се позабавио нечим што је најближе томе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *