Почетна / Економија / Хипотетичко и право питање

Хипотетичко и право питање

Србија има паметну и уравнотежену политику „и ЕУ и Русија“ и не постоји ниједан ваљан, ни видљив разлог да је напусти у корист избора „или – или“. Али када би ипак вријеме за такву одлуку дошло нечијом туђом вољом, она не би могла бити донијета на начин да неко отпечати коверту са одговором који је у њу, ко зна када, од кога и зашто био стављен

Искусни политичари не одговарају на хипотетичка питања. Они треба да раде свој посао (свакако га имају и превише), а да расправу у стилу: „Шта би било кад би било“ препусте теоретичарима или, с друге стране, доконим трачарама.

Стога недавно опредјељење Ане Брнабић, (прве даме на мјесту) премијера Републике Србије, да би Србија пред избором „ЕУ или Русија“ одабрала Европску унију, треба приписати њеном неискуству. Не улазећи, уопште, у питање њене стварне воље или намјера.

Србија има паметну и уравнотежену политику „и ЕУ и Русија“ и не постоји ниједан ваљан, ни видљив разлог да је напусти у корист избора „или – или“. Али када би ипак вријеме за такву одлуку дошло нечијом туђом вољом, она не би могла бити донијета на начин да неко отпечати коверту са одговором који је у њу, ко зна када, од кога и зашто био стављен.

Јер постоје питања која не зависе од било којег појединца или политичке групације. Ма колико они били (стварно или умишљено) утемељени у вољи свог народа и који, стога, обављају власт у његово име. Она представљају одговор на чињенице нераскидиво везане уз историјско постојање и будућност неког народа и државе. На нашим просторима, на овој вјетрометини историје, религија и животних филозофија, ова се дилема увијек сводила на избор између Запада и Истока.

Сви велики сукоби и преврати у нашој историји преламали су се на овом избору. У Србији око политике Обреновића и Карађорђевића. У Црној Гори између гувернадуровића и Петровића. Па преко несретног и трагичног Информбироа, до модерне дилеме: „НАТО – да или не“. Актуелна дискусија на ову тему, независно од тога шта је премијерка заиста рекла (а шта је мислила), постаје инспиративна, иако је у почетку била помало испразна. Понекад је чак више личила на сукоб навијачких група, него ли на неопходну и трезвену размјену аргумената. А аргумената који би морали да пресуде у одлучивању има много и никада не би смјели бити сметнути са ума. Ево како стоје ствари са економског становишта.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *