Почетна / Друштво / Границе виртуелне суверености

Границе виртуелне суверености

Хрватска се не одриче ни педља границе своје „кифле“ већ би да захвати и туђе, позивајући се на аршине који, када би се доследно применили, управо њој не би ишли у корист

Синоним суверенитета неке државе су њене границе, због чега се често воде спорови, сукоби, па и ратови. Понекад се ни тако не долази до коначног решења. И хаотични распад бивше Југославије, поред трагичних људских жртава, имао је за последицу да практично ниједна граница између држава наследница није до краја утврђена, односно не постоје закључени споразуми о разграничењу. Између некадашњих братских република постоји бар петнаестак спорних граничних тачака, а негде су спорне и читаве линије раздвајања.

 

ЛИНИЈЕ СПОРЕЊА Спорне су границе између Србије и Хрватске, Босна и Херцеговина има граничне спорове и са Србијом и са Хрватском, ту је и гранични спор између Косова и Црне Горе, а последњи проблем који ће бити решен, ако уопште буде решен, јесте између Србије и Косова. Међусобно су разграничење до краја довеле једино Црна Гора и Босна и Херцеговина, потписивањем споразума о разграничењу августа 2015. године у Бечу.

Тешко је не приметити како је управо Република Хрватска у центру већине граничних спорова који су подигнути на виши међународни ниво и који производе опасне политичке тензије. Изузимајући државну границу са Мађарском, наслеђену из доба СФРЈ, наши западни суседи су у некој врсти граничног спора са свим државама које их окружују.

Чак ни међународне арбитраже, које решавају спорове тамо где међусобног договора нема, нису, изгледа, решење балканских граничних спорова, у којима преовладава жеља за сталним жариштем кризе у сврху спољне или унутрашње употребе.

Читаоцима „Печата“ добро је познат спор између Словеније и Хрватске у вези са Пиранским заливом и приступом алпске републике отвореном мору, у којем је одлука Арбитражног суда у Хагу о њиховом разграничењу, уместо решења, донела нове проблеме и сукобе.

Званична Хрватска је и пре пресуде изнела став да је арбитражни споразум за Хрватску „мртво слово на папиру“, као и да је потребно тражити другу опцију решавања територијалног спора у вези са морском границом. Словенија је, с друге стране, саопштила да одлука Арбитражног суда о граничном спору мора да се поштује.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *