Почетна / Свет / Европски ланци и драма имиграције

Европски ланци и драма имиграције

Рачунице говоре да уколико у гломазним разговорима са „увређеном“ ЕУ Британија не би добила свој „тврди брегзит“ – Уједињено Краљевство би морало да сваке две године изгради за имигранте по један град величине Бирмингема

У јануару 1984. године управник школе у Брадфорду Реј Ханифорд написао је, у регионалном часопису „Солзбери ревија“, аналитички чланак у коме се бавио „појединим аспектима“ управљања школама у његовом региону Енглеске, где су родитељи 90 одсто ученика имигранти. У тексту је изнео да родитељи ове деце не дозвољавају својим девојчицама да учествују на часовима плеса, драме и спорта, будући да је то, инсистирају, противно исламском учењу и обичајима. Енглеске просветне власти затварају очи и уши, протестује управник школе, чак и када је реч о неким другим странама британског начина живота – ускраћују деци да уче језик и културу земље у коју су емигрирали, него их, напросто, стимулишу да живе неки „паралелни живот“.

Усудио се Ханифорд да процвркуће оно што су, иначе, на британским гранама одавно певали и енглески врапци. Кренула је оркестрирана хајка на сиротог Реја. Антирасистичка индустрија уприличила је регионални погром – организовани су протести и процесије. Градоначелник Брадфорда (муслиман) оптужио је преступника политичке коректности за „културни шовинизам“, избили су улични протести против „расизма“!… И Ханифорд је по краткој процедури изгубио службу; да се више не врати у просвету.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *