БОЉШОЈ – извештај из надреалног света

Када се неким чудом на једном месту састану Валериј Абисалович Гергијев, Србољуб Динић, Роман Симовић, Милијана Николић…

Када се неким чудом на једном месту састану ученик Иље Мусина Валериј Абисалович Гергијев, највећи живи диригент света и човек чудесног талента, затим Србољуб Динић, диригент и пијаниста светског гласа, те концерт-мајстор Лондонског симфонијског оркестра виолиниста Роман Симовић и водећи светски мецосопран Милијана Николић, а да чудо буде још веће, то место није ни Миланска скала ни Бернска опера већ златиборски пропланак, онда је јасно да иза тога мора стајати потпис човека који је давно одлучио да разгрне глобалистичку маглу и сачува нетакнутим праве вредности, и који, мада често усамљен, не одустаје од те замисли. Реч је наравно о режисеру Емиру Кустурици, идејном творцу фестивала класичне музике „Бољшој“, који се од 13. до 15. јула ове године, пете заредом, под покровитељством „Газпром њефта“ одржао у Дрвенграду.

[restrict]

ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ Чајковски, „Увертира 1812“, Симфонијски оркестар „Бољшој“, искусни извођачи и студенти српских музичких академија, под диригентском палицом Србољуба Динића. Иза њих обриси планина, изнад небо. Призор нестваран. За оне који су први пут овде, али и за сталне госте „Бољшој“ фестивала, ово преплитање нота у савршеном сагласју са ћудљивом природом планине која наговештава пљусак, можда и невреме, призор недостатан савременом човеку, преврат је и победа естетике.

„На месту где су били ровови и где су бугарски војници стигли у Првом светском рату, дакле на месту где се ратовало, вечерас ће бити отворен пети фестивал ’Бољшој’ где се неће ратовати, него свирати Чајковски и утолико је то један мали прави јубилеј“, рекао је Емир Кустурица.

Након Чајковског, виолиниста Роман Симовић извео је дела Шостаковича и Модеста Мусоргског. Чудо је призвано у дрвени град. У њему је своје место нашао и дечји хор „Колибри“, те сви они који ће се у наредна два дана такмичити за Златну, Сребрну и Бронзану матрјошку. Наиме, у време трајања фестивала млади таленти из Санкт Петербурга, Тјумена, Омска, Оренбурга, Томска, Ханти-Мансијска, Мурављенка, Србије и Републике Српске изводили су своје композиције пред стручним жиријем – у саставу професор Зоран Комадина, Данијела Јовић, директор Центра за музичке таленте из Ћуприје, и чувени пијаниста, народни уметник Русије Јуриј Розум.

За такмичаре је овај фестивал више од естетског чуда. За њих је то изазов коме су претходиле велике припреме, али који подразумева и време, можда најдрогоценије, које ће на мајсторским радионицама провести са прослављеним уметницима Романом Симовићем, Татјаном Самуил и Јустусом Гримом. Посебан доживљај за учеснике, али и госте, био је „Дијалог талената“, дневни репертоар фестивала на коме су  учесници из Србије, Републике Српске, Русије и Белорусије ван такмичарског дела програма представљали специјално припремљена музичка дела.

На ком год углу, ћошку, са ког год прозора дрвене куће етно-села да сте помолили главу, до вас би допирали звуци клавира, виолине, виолончела, композиције Чајковског, Рахмањина или Дворжака… На тренутак је изгледало да је Дрвенград никао са овим композицијама, те да је немогуће и готово недопустиво да се тај савршени склад младости, музике и завештања прошлости раскине. У „Дијалогу талената“ пред гостима фестивала наступили су Аљона Ростовска (сопран, Русија), Алекса Мирковић (хармоника, Србија), Мина Радивојевић (сопран, Србија), Јелизавета Антонова (вокал, Русија), Александра Латиновић (виолина, Србија) и Владислав Хандогиј (клавир, Белорусија).

„Фестивал руске музике ’Бољшој’ је значајан догађај културног живота Србије и један од највећих културних пројеката програма социјалних инвестиција ’Газпром њефта’ у земљи. Оригинални формат и учешће звезда класичне музике доприносе развоју музичких, духовних и људских веза између Србије и Русије и стварају јединствени друштвено-културни простор двеју братских земаља“ – истакао је члан Извршног одбора „Газпром њефта“ Александар Дибаљ.

ГЕРГИЈЕВ ЗА КРАЈ „Бољшој“ фестивал обележио је и наступ клавирског квинтета Романа Симовића, оформљеног специјално поводом ове музичке манифестације, а који је извео дела Дворжака, Шуберта и Рахмањинова. Затим наступ изврсне Татјане Самуил, руско-белгијске виолинисткиње, добитнице награда на бројним међународним такмичењима попут „Краљице Елизабете“ у Бриселу, „Сибелијуса“ у Хелсинкију, међународног такмичења „Чајковски“ у Москви и „Мајк Хил“ на Новом Зеланду, те Јустуса Грима, виолончелисте који је у својој богатој биографији уписао и наступе са Енглеским камерним оркестром, симфонијским оркестром „Ла Моне“, Лондонским камерним оркестром, Рајнском филхармонијом, Брандербуршком и Бонском филхармонијом. На позорници, треће вечери, смењивала су се фантастична имена из регистра светске класичне сцене – доживљај на коме би позавидео и најпрефињенији поштовалац ове музике. За многе лаике откровење је био наступ надмоћне Милијане Николић, врхунске оперске певачице која је Миланску скалу за ових неколико дана заменила Мећавником. И коначно, изненађење фестивала био је долазак највећег диригента данашњице Валерија Гергијева, под чијом је диригентском палицом Симфонијски оркестар „Бољшој“ извео увертиру „Ромео и Јулија“ Петра Иљича Чајковског. Са Чајковским је и затворен круг овогодишње манифестације. Циљ фестивала, промоција младих музичара, јачање културних веза Србије и Русије, због чега је компанија „Газпром њефт“ његов генерални покровитељ, те неговање правих вредности, одавно је оправдан. „Бољшој“ је, може се рећи, и превазишао задате циљеве. Он живи, из године у годину, као неминовност – дубоко идејно оправдан.               

[/restrict]

Златна матрјошка из руку Валерија Гергијева

Међу учесницима конкурсног програма у групи 18–25 година најбољи је био српски квинтет хармоника из Источног Сарајева – „Accordeus“. Златно признање уручио им је уметнички руководилац Маријинског театра, диригент Валериј Гергијев; Сребрну матрјошку добила је флаутисткиња Ана Малков (Нови Сад), Бронзана матрјошка припала је пијанисткињи Ивани Дамјанов (Нови Сад). У категорији 13–17 година Златну матрјошку освојила је пијанисткиња Светлана Зверева из Санкт Петербурга, Сребрну матрјошку добила је пијанисткиња Јана Јаковљевић из Београда, а Бронзану матрјошку освојила је Виолета Сабајева, сопран из Омска.