Почетна / Интервју / АЛЕКСАНДАР ДУГИН – ЗАПАДНИ ПУТ У ПАКАО

АЛЕКСАНДАР ДУГИН – ЗАПАДНИ ПУТ У ПАКАО

Либерали на мене пројектују своје страхове, своју мржњу, своје кошмаре и фантазме. Пустимо их нека то раде, каже наш саговорник кога је Паул Ратнер прогласио за „најопаснијег филозофа на свету“, а западни медији за „Путиновог Распућина“, његов „мозак“ и „сиву еминенцију“ 

Александар Дугин је најзначајнији геополитичар нове руске геополитичке школе, о чему сведочи и његова књига Основи геополитике, објављена 1997. у Москви. Дугин је и много више од тога – традиционалистички мислилац и езотерик, мистик, политиколог, културолог и издавач многих капиталних дела руске и европске културе.

Књига Четврта политичка теорија преведена је на готово све европске језике. У њој Дугин жестоко оптужује либерализам, главни мисаони ток на Западу и његову једину идеологију као расистичку и тоталитарну, и предлаже сопствену алтернативу. То је четврта политичка теорија, као отворени интелектуални пројекат, а не догма. За разлику од либералне догме, четврта политичка теорија узима у обзир наслеђе и традицију народа, његов Логос и „Dasein“ (Мартин Хајдегер), којих има толико колико и народа. Она не произлази из диктата већ из потребе и дијалога различитости – народа, цивилизација и религија.

 Ви сте, укратко, „човек који је вратио геополитику у Русију“. Такође, судећи према западним медијима, и „Путинов Распућин“, његов „мозак“ и „сива еминенција“ или „сенка која влада Кремљом“. Паул Ратнер вас је прогласио за „најопаснијег филозофа на свету“. За друге, ви сте „екстремни руски националиста“, фашиста итд. Како се односите према правој харанги која се против вас води у западним медијима? И ко је, заправо, Александар Дугин?

Моја личност ме уопште не занима. Настојим да заступам одређене идеје. Зато, хајде да се бавимо њима, а не да причамо о мени. Либерали на мене пројектују своје страхове, своју мржњу, своје кошмаре и фантазме. Пустимо их нека то раде. Све то није уистину важно.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *