СУВЕРЕНИТЕТОМ ПРОТИВ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

„Сједињене Америчке Државе неће бити талац никаквих међународних споразума који спутавају наш развој и угрожавају наше грађане и нашу земљу“ – то је одлука Доналда Трампа, који је недавно поништио потезе свог претходника Барака Обаме, називајући активности бившег председника САД на међународном плану „срамним“

Актуелни председник Сједињених Америчких Држава испунио је још једно предизборно обећање: почетком месеца Доналд Трамп је објавио да се САД повлаче из тзв. Париског климатског споразума. Ова вест је муњевитом брзином обишла цео свет, а хистерија корпоративних медија најавила је апокалипсу коју ће, тобоже, изазвати овакав „шарлатански потез“ оспораваног лидера из Беле куће. Ствари су, наизглед, врло јасне: Трамп се противи напретку цивилизације која незадрживо прелази на обновљиве изворе енергије, а разлог томе је, разуме се, сасвим сигурно утицај нафташког лобија који тежи да очува своје производне капацитете и стечене привилегије. Међутим, и сасвим површном анализом спорног споразума постигнутог крајем 2015. године, разлози за овакав Трампов потез постају сасвим очигледни и разумљиви.

Наиме, Париски споразум јасно прави разлику између развијеног света и земаља у развоју, према чему су одређене и обавезе појединих држава, посебно САД и Кине. Тако је, према овом споразуму, Сједињеним Америчким Државама забрањено да користе угаљ у производњи електричне енергије, због чега су приморане да га извозе. Наравно, САД извозе угаљ највише у Кину, која је и највећи загађивач на свету: према универзалном индексу загађења животне средине, Кина загађује дупло више него ЕУ, четири пута више него Русија и за око 60 процената више од Сједињених Америчких Држава. Ипак, с обзиром на то да Кина спада у ред земаља у развоју, она ипак није у обавези да ограничи емисију штетних гасова у атмосферу, бар не у овом тренутку. Кина се овим споразумом обавезала да почне да смањује загађење ваздуха тек од 2030. године. Другим речима, овај споразум уопште не решава проблем емисије штетних гасова који условљавају „ефекат стаклене баште“ и утичу на појаву глобалног загревања, већ просто измешта извор загађења из Америке у Азију, не решавајући ургентне проблеме које, наводно, тежи да превазиђе. При томе, економске последице овакве праксе су очигледно негативне по САД, што је и основни разлог за Трампову одлуку да се повуче из споразума.

[restrict]

Париски споразум о „новом светском поретку“ Корпоративни медији већ готово две деценије збуњују јавно мњење намерним мешањем појмова као што су климатске промене и глобално загревање. Данас су ова два појма готово постали синоними, иако је разлика очигледна. Климатске промене су, наиме, сасвим природна и нормална појава која зависи готово искључиво од астрономских услова и неких глобалних, земаљских процеса као што су крупнији сеизмолошки догађаји и, последично, активности вулкана на планети. Огромне количине пепела имају значајан утицај на мање или веће промене климе; чак могу да изазову и тзв. „ефекат стаклене баште“. Наравно, неоспорно је да климатске промене на Земљи у највећој мери, заправо, зависе од циклуса кроз које пролази Сунце.

С друге стране, појам „глобалног загревања“, који се већ веома дуго путем глобалних медија сервира светској јавности, потпуно је неутемељен у озбиљнијим научним круговима, апсолутно неоправдано се користи у контексту научних схватања о климатским променама и потпуно погрешно се везује за наводно нагомилавање угљен-диоксида у атмосфери, тобоже услед прекомерног коришћења фосилних горива. Наиме, одавно је познато да је угљен-диоксид основно „погонско гориво“ које биљке користе за стварање кисеоника, од кога зависи живот на планети. Биљке, а пре свега прашуме у Јужној Америци и Африци, практично сагоревају угљен-диоксид, при чему ослобађају кисеоник, тако да је рационалније претпоставити да ће до смањења угљен-диоксида у атмосфери и ублажавања „ефекта стаклене баште“ доћи заустављањем неумерене сече шума на планети и организованим пошумљавањем енормно великих „зелених површина“, које су већ трајно уништене корпоративним интересима мултинационалних компанија. А да иронија буде већа, управо те мултинационалне корпорације, многе далеко богатије од већине данашњих држава, иначе одговорне за несхватљиво безумље уништавања животне средине крчењем прашума у служби „максимизације профита“, наводно су најзаинтересованије за спровођење Париског споразума који ни из далека не решава проблем глобалног загревања планете.

Иначе, већ дуже време у алтернативним медијима постоје посве другачије информације о климатским променама потекле од кредибилних извора, од људи из научне сфере који се практично цео живот баве овим процесима. Они, наиме, тврде да подаци добијени прецизним мерењем – дакле, научним методом, показују управо супротно: да климатске промене последње две деценије заправо откривају тенденцију благог хлађења планете и повећања површине леденог покривача у северним морима и на Антарктику. Најпознатији међу овим искреним научницима је свакако др Џон Бејтс, стручњак америчке Националне океанске и атмосферске администрације (НОАА) који је недавно обелоданио да се у овој америчкој агенцији, референтној за достављање најсавременијих података о актуелном стању климе и еко-система, већ неко време тенденциозно манипулише добијеним подацима како би се дословно исфабриковала теорија о тзв. „глобалном загревању“ планете и оправдале одлуке светских лидера о преусмеравању огромних количина новца (у питању су стотине милијарди долара годишње) на пројекте који тобоже треба да зауставе негативне климатске промене.

Овај нечувени преседан, популарно назван „клајмитгејт“, уздрмао је из темеља светску јавност и сасвим сигурно допринео да одлука актуелног америчког председника буде и једина логична: повлачење из Париског споразума чији је стварни циљ, заправо, инсталирање првих нескривених глобалних институција „новог светског поретка“ кроз опорезивање сваког човека на планети тзв. „зеленом таксом“ – првим глобалним порезом који ће се сливати у јединствену касу мултинационалне банкарске аристократије.

 

САД – нови бастион суверенизма Дубља анализа Трамповог потеза открива, дакле, много драстичније промене у међународној политици него што би глобални корпоративни медији желели да прикажу. Сада је већ постало сасвим очигледно да су Сједињене Америчке Државе, од промотора корпоративних интереса неизабране (и углавном потпуно непознате) светске финансијске олигархије, постале бастион суверенизма који прети да потпуно разбије дуго стварани антицивилизацијски пројекат „новог светског поретка“ заснованог на неограниченој моћи анационалне светске аристократије која без икаквог изазова управља остатком популације – „слободним“ грађанима другог реда чије егзистенцијалне интересе више неће штитити ниједна држава, већ некакав неизабрани међународни ентитет политичке, безбедносне и економске моћи измештене далеко од појединаца – атомизованих грађана повезаних у неке нове друштвене групе потпуно неприродним принципима попут „сексуалне оријентације“ или каквих других специфичних интереса или потреба.

Трампова одлука о повлачењу САД из Париског споразума својеврсна је објава рата тој међународној завереничкој олигархији и радикална промена политичког курса Беле куће која, на челу са председником Трампом, већ више од пола године истрајава у сукобу без рукавица са „дубоком државом“ унутар Сједињених Америчких Држава и остацима претходне администрације, и даље посвећене давно започетим глобалним пројектима који су свет водили све дубље у поделе, конфронтације и ратове.               

 

ДОНАЛД ТРАМП: „ПОНОВО ЋЕМО УСПОСТАВИТИ НАШ СУВЕРЕНИТЕТ!“

Амерички председник Доналд Трамп одржао је пре неколико дана говор поводом иступања из Париског споразума, у којем је ову „превару“ окарактерисао као „покушај да се изврши редистрибуција богатства из Сједињених Америчких Држава у такозвани Зелени климатски клуб, који од развијених земаља тражи сто милијарди долара годишње!“ Трамп је оптужио претходног председника САД Барака Обаму да је на „неодговоран начин пред сам одлазак из Беле куће уплатио овом зеленом фонду милијарду долара, а да при томе ниједан други партнер из Париског споразума није платио ни један једини долар. Начин на који је то урађено је сраман“, рекао је Трамп. Указао је и на апсурдне пројекције које су недавно изнели руководиоци Зеленог фонда да ће се њихови трошкови до 2020. вероватно увећати на читавих 450 милијарди долара годишње, а да при томе, како је рекао: „Нико чак и не зна где тај новац иде!“ Трамп је нагласио да је „Амерички укупни дуг премашио астрономску цифру од 20 трилиона долара, да многи амерички градови нису у стању да запосле довољно полицајаца који би се изборили са растућом стопом криминала, да новца нема за обнављање дотрајале инфраструктуре, да су милиони америчких грађана без посла, а према Париском споразуму милијарде долара, које би требало инвестирати овде, у нашој земљи, биће послате управо у државе које су нам отеле фабрике и радна места! Размислите мало о томе“, казао је Трамп, и нагласио да „страни лидери у Европи и Азији не би требало да имају више утицаја на америчку економију од америчких грађана и њихових изабраних представника. Према томе, наше повлачење из овог споразума представља поновно успостављање америчког суверенитета“, рекао је Доналд Трамп.

Амерички председник је искористио прилику да пошаље јасну поруку свима који су имали и најмању сумњу у оно што он намерава да уради, осврнувши се кратко и на амерички устав. Рекао је да је „амерички устав јединствен документ у целом свету“ и да је његова „највиша обавеза и највећа част да га заштити“. „То управо намеравам да урадим – да заштитим устав САД“, изјавио је Трамп. „Некада је било незамисливо да један међународни споразум може да онемогући нашу земљу да спроводи домаћу економску политику. Као председник имам само једну обавезу, а она се односи на амерички народ! Париски споразум би урушио нашу економију и ослабио наш суверенитет. Време је да иступимо из овог споразума и почнемо разговоре о новим решењима која ће заштити животну средину, заштити наше компаније, наше грађане и нашу државу“, закључио је амерички председник Доналд Трамп.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *