Почетна / Свет / СУВЕРЕНИТЕТОМ ПРОТИВ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

СУВЕРЕНИТЕТОМ ПРОТИВ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

„Сједињене Америчке Државе неће бити талац никаквих међународних споразума који спутавају наш развој и угрожавају наше грађане и нашу земљу“ – то је одлука Доналда Трампа, који је недавно поништио потезе свог претходника Барака Обаме, називајући активности бившег председника САД на међународном плану „срамним“

Актуелни председник Сједињених Америчких Држава испунио је још једно предизборно обећање: почетком месеца Доналд Трамп је објавио да се САД повлаче из тзв. Париског климатског споразума. Ова вест је муњевитом брзином обишла цео свет, а хистерија корпоративних медија најавила је апокалипсу коју ће, тобоже, изазвати овакав „шарлатански потез“ оспораваног лидера из Беле куће. Ствари су, наизглед, врло јасне: Трамп се противи напретку цивилизације која незадрживо прелази на обновљиве изворе енергије, а разлог томе је, разуме се, сасвим сигурно утицај нафташког лобија који тежи да очува своје производне капацитете и стечене привилегије. Међутим, и сасвим површном анализом спорног споразума постигнутог крајем 2015. године, разлози за овакав Трампов потез постају сасвим очигледни и разумљиви.

Наиме, Париски споразум јасно прави разлику између развијеног света и земаља у развоју, према чему су одређене и обавезе појединих држава, посебно САД и Кине. Тако је, према овом споразуму, Сједињеним Америчким Државама забрањено да користе угаљ у производњи електричне енергије, због чега су приморане да га извозе. Наравно, САД извозе угаљ највише у Кину, која је и највећи загађивач на свету: према универзалном индексу загађења животне средине, Кина загађује дупло више него ЕУ, четири пута више него Русија и за око 60 процената више од Сједињених Америчких Држава. Ипак, с обзиром на то да Кина спада у ред земаља у развоју, она ипак није у обавези да ограничи емисију штетних гасова у атмосферу, бар не у овом тренутку. Кина се овим споразумом обавезала да почне да смањује загађење ваздуха тек од 2030. године. Другим речима, овај споразум уопште не решава проблем емисије штетних гасова који условљавају „ефекат стаклене баште“ и утичу на појаву глобалног загревања, већ просто измешта извор загађења из Америке у Азију, не решавајући ургентне проблеме које, наводно, тежи да превазиђе. При томе, економске последице овакве праксе су очигледно негативне по САД, што је и основни разлог за Трампову одлуку да се повуче из споразума.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *