СТЕРИЈА У ТРИ КОЛОСЕКА

62. Стеријино позорје

Ретко је на Позорју, када је реч о такмичарској селекцији, приказан тако уједначен квалитет одабраних дела и представа. Да ли су саопштењем Жирија који није доделио награду били изиграни сви: и извођачи (иако су добили колективну награду!), и гледаоци (који нису могли чути било какву конкретну одлуку о валоризацији представа изведених у оквиру такмичарске селекције)?

За многе можда и није било неких посебних сензација на овогодишњем 62. Стеријином позорју, али остаће упамћено да је овај Фестивал домаћег драмског текста и театра протекао у знаку „иновације“ жирија, који уместо да је вредновао све приказане представе у такмичарској селекцији и одабрао оне које заслужују Стеријину награду, доделио колективну награду свим учесницима у програму!

[restrict]

ИЗБОР БЕЗ ЗАМЕРКИ На представама приказаним у оквиру такмичарске селекције, коју је обавио Миодраг Мики Радоњић, директор Позорја, било је више новитета из пера савремених српских драматичара – Моје дете Стојана Срдића, документарна драма којој је пре две године додељена Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије – у извођењу Београдског драмског позоришта, Маестро Миливоја Млађеновића, у извођењу сомборског Народног позоришта, Ново доба Вука Бошковића – представа Битеф театра из Београда и АртХуба из Сарајева, Ружа, увела Боре Станковића и Јелене Мијовић у извођењу Позоришта „Бора Станковић“ – Врање, На Дрини ћуприја, по мотивима дела Иве Андрића адаптација Кокана Младеновића, представа Српског народног позоришта у Новом Саду, Деца радости Милене Марковић у извођењу Атељеа 212, Хипноза једне љубави Душана Ковачевића, у извођењу Звездара театра, Ожалошћена породица Бранислава Нушића Прешерновог гледалишча Крањ и Словенског људског гледалишча Цеље. Селекција је обухватила и Електру Данила Киша у извођењу Народног позоришта из Београда. Дакле, већина је представа дела савремених домаћих писаца, а напоредо са дебитантима на Позорју – Стојан Срдић, Вук Бошковић, Миливоје Млађеновић – изводе се драме признатих, могло би се рећи савремених класика попут Данила Киша, Милене Марковић и Душана Ковачевића, а има и представа рађених према текстовима српских класика (Б. Станковић, Андрић, Нушић).

Заиста, избору овогодишњега селектора не могу се упутити замерке нити на избор дела, нити пак на избор извођења, јер су, углавном, обухваћене све саме добре представе. Ретко смо на Позорју, кад је реч о такмичарској селекцији, имали тако уједначен квалитет одабраних дела и представа. Гледаоци су са радозналошћу очекивали како ће и коме жири доделити уобичајене награде за најбољи домаћи савремени драмски текст, за најбољу представу, режију, сценографију, костим, кореографију и сценску музику. Када се, 3. јуна, последње фестивалске вечери, у име жирија његов председник Предраг Манојловић обратио публици читајући одлуке жирија, присутни су учествовали у посебној представи. Наиме, ово излагање дочекано је и пропраћено општим негодовањем присутних, звиждуцима и узвицима неодобравања саопштења о процени жирија свега што је на Позорју приказано у оквиру такмичарске селекције, а могли су се видети и протестни транспаренти. Жири (Исидора Жебељан, Емина Елор, Никита Миливојевић, Александар Поповски и Предраг Манојловић) први пут откако постоји Стеријино позорје није наградио ниједну представу и одлучио је да додели само два признања – Стеријину награду свим учесницима и Специјалну Стеријину награду публици Позорја. У образложењу те одлуке пише: „Данас, сагледавајући амбиције, таленат, напоре, виђене домете и околности у којима стварају учесници такмичарских програма, у времену ненаклоњеном позоришном стваралаштву и институцијама културе, те посебно у сложеним и тешким условима у којима Стеријино позорје некако опстаје, као и примерну оданост новосадске публике Стеријиним играма, жири једногласно одлучује да додели две заслужене Стеријине награде: Стеријину награду свим учесницима 62. Позорја и Специјалну Стеријину награду публици 62. Стеријиног позорја.“

Насупрот поменутим одлукама, жири Удружења позоришних критичара и театролога Србије једногласно је доделио награду Округлог стола критике 62. Стеријиног позорја за најбољу представу остварењу На Дрини ћуприја у режији и адаптацији Кокана Младеновића (СНП, Нови Сад). Та представа добила је и награду публике за најбоље фестивалско остварење, са просечном оценом 4,76 на скали до 5.

ТРАГОМ НАПУШТЕНЕ ПРАКСЕ Да је овогодишњи жири радио нормално, што ће рећи да је пратио све представе у такмичарској селекцији, морао би их појединачно анализирати и све валоризовати, те изабрати најбољу. Може се претпоставити, уколико судимо по оцени Округлога стола критике, да је жири пошто-пото хтео да избегне награђивање сценског остварења На Дрини ћуприја, па је доделио свим учесницима колективну награду!

Не треба много указивати и објашњавати зашто су овакве одлуке жирија на 62. Стеријином позорју у основи биле непотребне, будући да су одраз процене која се искључиво може означити као резултат давно превазиђене и напуштене праксе уравниловке. Осим тога, те одлуке, које су у јавности с правом већ оквалификоване као арогантне и нихилистичке, дошле су у деликатном тренутку када се, након можда више од деценијскога трагања Стеријиног позорја за властитом програмском физиономијом, најзад одлучило да се фестивал врати изворном принципу, што ће рећи да буде фестивал домаћег драмског текста, дакле манифестација на којој се приказују најбоља дела наших драмских стваралаца и, у исти мах, најбоље сценске реализације њихових дела, као и остварења класика наше драме. Та основна програмска нит фестивала, колико се могло видети, није ни ове године била довољно наглашена.

Морамо упитати зашто на Позорју није уприличен ниједан сусрет са неким нашим драматичарем: мишљења смо да је требало приредити сусрете са свим ауторима приказиваних дела, а ако то није било могуће, онда свакако са писцима који су ове године дебитовали на фестивалу. Сусрете са савременим домаћим драматичарима, одвојено од састанака за Округлим столом критике, неизоставно треба сваке године организовати, па тако и симпозијуме о њиховом стваралаштву, као и о уделу савремених домаћих драмских дела у репертоарима наших позоришта. Уопште, ако ова фестивалска приредба углавном има три колосека – први чине представе такмичарске селекције, други садржи представе међународне селекције Кругови, која ни до данас није програмски најјасније дефинисана и трећи, Позорје младих, у оквиру којег наступају студенти позоришних академија и факултета из земље и иностранства – онда их треба и у штампаном програму фестивала јасније пласирати и разграничити од осталих, претежно пратећих манифестација, с тим што такмичарски програм мора бити на првом месту. Са задовољством указујемо да су на 62. Стеријином позорју на Позорју младих учествовали и студенти Академије умјетности из Бањалуке и Универзитета Синергија из Бијељине (Република Српска), Факултета уметности Универзитета у Приштини, са седиштем у Звечану и Косовској Митровици, као и студенти ГИТИС-а из Москве.

Ове године поново се поставило и питање репертоарске селекције Позорја, посебно када је реч о такмичарској категорији. Одустало се од именовања селектора поред осталог и након неких негативних искустава последњих година са селекторкама, недораслим том послу, па се селекције прихватио директор Позорја Мирослав Радоњић. Као разлог за тај поступак, он је навео и уштеду: наиме, Стеријино позорје наводно је ове године уштедело средства која се исплаћују селекторима као хонорар. Не знамо тачно која је то сума, али према ономе што је објављено, Стеријино позорје финансијски добро стоји и не видимо да треба да се лишава функције селектора. Хтели то или не, таква пракса несумњиво одаје утисак извесне приватизације фестивала чији су финансијери Град Нови Сад – Градска управа за културу, Покрајински Секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Министарство културе и информисања Републике Србије.

ИЗНЕВЕРЕНА ОЧЕКИВАЊА Шездесет друго Стеријино позорје отворено је беседом Мирјане Гардиновачки, првакиње СНП-а у Новом Саду, и балетом Ко то тамо пева Војислава Костића у кореографији и режији Сташе Зуровца и извођењу балетског ансамбла Народног позоришта из Београда. Немамо ништа против ове представе, али се морамо упитати није ли било упутније фестивал започети посебно припремљеном представом неког награђеног дела на годишњем конкурсу Стеријиног позорја за драмски текст. Такође, могла се наћи и нека боља представа да се изведе у част награђених, поготово што су овом приликом награђени сви!

Председник жирија, који у суштини није обавио свој посао, Предраг Манојловић извиждан је док је читао саопштење, прилично немушто пошто није садржало темељно образложење те неприхватљиве одлуке. Овим саопштењем били су изиграни сви: учесници – извођачи представа на фестивалу (иако су добили колективну награду!), као и гледаоци, који нису могли чути било какву конкретну одлуку о валоризацији представа изведених у оквиру такмичарске селекције. Заправо, гледаоци овогодишњег Позорја двоструко су изиграни – првенствено због додељене им награде жирија, потом и због изостанка вредновања и оцењивања такмичарске селекције. Остаје нам жеља да на следећем Стеријином позорју заиста ради жири који неће процењивати ситуацију у којој су наша позоришта, већ оцењивати дела и представе што се приказују на фестивалу.      

[/restrict]