ШТА ЗНАЧИ ПОБЕДА ХАСАНА РУХАНИЈА?

Победа Руханија на изборима у Ирану има неколико последица: прво, на домаћем плану омогућиће му да постане потенцијални наследник ајатолаха Хаменеија на месту врховног лидера, друго показала је да Иранци подржавају његов курс ка социјалној либерализацији и, треће, да је и Запад непријатељ и прозападном председнику јер су САД већ одговориле стварањем антииранске коалиције са Саудијском Арабијом на челу

Иако се новоизабрани председник Ирана Хасан Рухани сматра пропазадним, главни непријатељи су му управо у овом делу света. Председник САД Доналд Трамп је искористио своју прву инострану турнеју да оптужи Иран за агресивно понашање (како би консолидовао понашање савезника, посебно Саудијске Арабије и Израела). Трамп је током недавне (21. маја) посете Израелу нагласио: „Куд год погледамо, видимо знаке присуства Ирана на Блиском истоку… Јемен, Ирак.“ Где год смо ми, истакао је Трамп, видимо да Иран делује било новцем, било војнички или давањем оружја својим савезницима. Главне тезе које САД преко медија шире светом, а поводом присуства Ирана у Сирији, јесу следеће: Иран је послао хиљаде војника у помоћ Башару Асаду, што је довело до страдања више од 400.000 људи, те пресељења милиона, и ово присуство у Сирији Ирану даје право гласа за преговарачким столом.

Такозвана сиријска опозиција, Саудијска Арабија и САД, пак жели да Асад буде уколоњен са власти у Сирији по сваку цену: ратом или изборима. Што се тиче Јемена, САД оптужују Иран да подржава устанике Хусите и да се меша у грађански рат, док Саудијци подржавају „легалну“ владу. Такође, Иран снабдева оружјем Хусите, што је ризично јер могу да гађају америчке бродове, чиме би испровоцирали конфликт између САД и Ирана. Ово је уједно и америчко оправдање за потписивање уговора о продаји велике количине оружја од стране САД Саудијцима чија је вредност невероватних 110 милијарди долара.

[restrict]

ГЛАВНИ СПОНЗОР ТЕРОРИЗМА Следеће оптужбе Вашингтона усмерене против Ирана односе се на тероризам и нуклеарни и ракетни програм. САД, наиме, сматрају Иран „главним спонзором тероризма у свету“, као да после споразума са Обамином администрацијом није обуставио свој нуклеарни и ракетни програм. Амерички лист Американ конзерватив преноси да Трамп сматра да је „ирански народ жртва иранске владе и да са нестрпљењем очекује када ће Иранци добити владу какву заслужују“, при чему је то изјавио у апсолутној монархији – Саудијској Арабији у којој нема избора.

Рос Дуает у Њујорк тајмсу износи став да се догађа чудо. Наиме, умерени ирански председник добија од Трампа снажне антииранске поруке, како би се Вашингтон приближио Саудијцима. Овакве Трампове поруке иду у корист антиамеричких снага у самом Ирану (које тврде да ће САД увек мрзети Иран, без обзира на какве компромисе Техеран пристао).

Но све се сада некако врти око старо-новог председника Ирана. Рухани је на изборима добио 57 посто гласова, док је његовом супарнику Ибрахиму Раисију припало 38 одсто гласова. Излазност је била велика, тачније више од 40 (од 56) милиона бирача је гласало, а није било вести о неправилностима или покушајима застрашивања. Може се чак рећи да су ирански политичари били заинтересовани да избори буду транспаренти и да прођу без проблема.

Резултати избора демонстрирали су тежње иранске јавности, а гласало се о два програма: реформаторском и конзервативном, али не и о личностима. Већина грађана Ирана је поверовала Руханију да ће продужити спровођење социјалних реформи, уз обезбеђивање даљег економског раста, стварање нових радних места, али и поправљање односа са Западом.

 

РУШЕЊЕ ТАБУА Према извештајима медија предизборна кампања у Ирану имала је, мимо очекивања, динамичан карактер, а на удару су се нашле како личности, тако и институције. Рухани је покретао табу теме, као што су људска права, политички затвореници и репресија према опозицији, при чему је изашао из оквира умерености, па је придобио лик реформатора (према иранским мерилима). 

Рухани је, дакле, добио поверење бирача, а сада му остаје да свој план социјалних реформи спроведе у дело, што ће бити веома тешко, с обзиром на то да је иранско друштво прилично конзервативно, а поруке са Запада обесхрабрујуће. Наду даје чињеница да је стари-нови председник добио подршку лидера државе ајатолаха Хаменеија. Његове економске реформе подржавају и делови Корпуса страже исламске револуције, као и друге политичке групације које имају акције у великим домаћим компанијама – оне сада добро послују због страних инвестиција у Иран. Једино је остала нејасна могућност компромиса са Западом о питању безбедности. За Иран је ово важно питање, јер финансијске санкције САД још увек делом онемогућавају да странци више инвестирају у земљу.

Блиски исток, јасно је, није место на коме интересе имају само САД. Ту су још Руси, Турци и Израел. Наравно, у овај регион се све више убацују Кина и Индија. Руска агенција „Регнум“ из пера Станислава Тарасова наговештава да се са поновним избором Руханија може догодити стварање необичне алијансе у којој би се нашли Москва, Тел Авив, Анкара и Техеран, чиме би почело писање „новог поглавља историје на Блиском истоку“. Тарасов је до овог закључка дошао анализирајући изборе у Ирану, као и ефекте антииранске посете Доналда Трампа Саудијској Арабији и Израелу.

Наиме, директан војни сукоб Саудијске Арабије и Ирана је мало вероватан, али зато је потпуно могућ у Сирији и Јемену. Ови сукоби могу дати повод Вашингтону да изађе из нуклеарног споразума са Ираном, што значи и поновно враћање укинутих санкција. Трамп планира и да повећа мешање у Сирији, укључујући и војне акције, а то теоријски омогућава поклапање интереса више држава, пре свега иранских, руских, турских и израелских, као и односа према актуелном председнику Башару Асаду. Ово поклапање довело би до формирања „зона деескалација“. Израел није против ове идеје, али тражи да се сагласе и САД, као и да Асад пристане да не контролише Голан, што би значило стварање зоне безбедности која би држала Иран и „Хизбалу“ даље од Израела. Другим речима, интерес Израела је да нема Иран на својој граници, и то постаје веома могућа опција.

Са оваквим развојем догађаја сагласан је и турски лист Јени чаг, који је објавио сензационалну вест да сада, када је позиција САД позната, Турска мора да штити своју безбедност и да иде на све, без обзира на ризике. Наиме, САД желе да створе јединствени Курдистан, па се укључују у процесе на линији Сирија–Ирак–Турска, дакле, турска територијална целовитост угрожена! Стратешки циљ САД је федерална Сирија, а Турске унитарна, као и очување њене територијалне целовитости. Турска овај циљ може испунити само ако подржи Асада, а тиме би стекла и подршку Русије, али и Ирана.

Да се рађа нова коалиција у Сирији, посведочио је заменик министра спољних послова Русије Михаил Богданов изјавом да експерти Русије, Ирана и Турске раде на мапама зона деескалације у Сирији, што значи формирање контролно-пропусних станица, како би се спречило убацивање терориста, преноси руска агенција РИА Новости.

 

ПОЗИЦИЈА ИЗРАЕЛА На тај начин се на Блиском истоку формира нова геополитичка алијанса која се не уклапа у америчку стратегију у овом региону – Анкара, Москва, Техеран и (потенцијално) Тел Авив се могу наћи у савезу који ће реално утицати на будуће преговоре о Сирији. Ради се о следећем: амерички председник Трамп даје повода да се размишља о жељи САД да оне или преко својих савезника ипак зарате са Ираном. Но продаја велике количине савременог оружја Саудијској Арабији од стране САД није забринула само Иран већ и Израел. Интересантно је да у Израелу оцењују изборе у Ирану као гласање за умереност избором Хасана Руханија, док Трамп позива лидере заливских монархија на отворену конфронтацију са Техераном. На тој линији се интереси САД и Израела разилазе. Истовремено Вашинтгон пост (иначе близак јеврејској заједници у САД) критички је коментарисао изјаве Трампа у Саудијској Арабији питајући се „какве су то заједничке вредности Ријада и Вашингтона“. Ако се каже да постоје, онда је то просто убијање моралног ауторитета САД. И други амерички медији деле ово мишљење, наглашавајући да Трамп није разумео поруку иранских бирача, те да греши покушавајући да изопшти Иран из међународне заједнице. Све гореречено указује на то да Израел почиње да нагиње ка Ирану, што чини поменуту коалицију четири државе могућом. Чињеница је да би овај савез имао тактички карактер и временом се може распасти, али ће свакако онемогућити акције САД на Блиском истоку, тј. даље распиривање рата који не одговара ни Израелу, ни Турској, ни Ирану, ни Русији.

Русија такође не спава. Крајем маја у Заидову сусрели су се представници војски и безбедносних служби Русије, Ирана, Сирије и Ирака. Констатовали су велике успехе у борби против различитих банди које су деловале у Сирији и Ираку. Поред уништавања терориста, безбедњаци су нагласили и важност уништавања „идеолошке основе“ стварања терориста, али и креирање основа за супротстављање финансијерима и руководиоцима ових банди и терориста (САД, Европска унија, нафтне монархије…). Другим речима, уништавање банди и терориста у Сирији и Ираку је само прва фаза борбе, друга је борба са онима који њима командују.              

[/restrict]