Почетна / Интервју / прим. др Радомир Ковачевић – Рат престао, агресија траје

прим. др Радомир Ковачевић – Рат престао, агресија траје

Премда је непобитна чињеница да је бомбардовање осиромашеним уранијом у непосредној узрочно-последичној вези са огромним порастом малигних обољења и умирања у Србији, апсолутно ни један министар здравља у нашој земљи никада није званично поменуо ове чињенице

Од 5. октобра 2000. до данас ни један министар здравља у Србији није изговорио речи НАТО, уранијум, последице, карцином, умирање нације… Апсолутно ни један. Са таквом несрећом мога народа и таквом инфериорношћу државних власти ја не могу да се помирим, и хвала Богу што ми је дао да урадим све што могу везано за феномен радиоактивности и генетских поремећаја као последица НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом. Током протеклих 15 година уредно сам све то бележио, поредио са подацима самих агресора, анализирао и припремао за књигу „Истина о урану“ (Албион букс) коју сам ових дана с радошћу представио у Београду, рекао је на почетку разговора за „Печат“ прим. др Радомир Ковачевић, аутор поменуте књиге.

Докторе, могу ли они којима сазнања и објављивање истине о уранијуму није у интересу да порекну бројне доказе о петоструком повећању малигних болести од почетка агресије на СРЈ до данас?

Непобитна је чињеница да је бомбардовање осиромашеним уранијом у непосредној узрочно-последичној вези са огромним порастом малигних обољења и умирања у Србији. Међутим, у свету којим влада закон силе теоретски је све могуће. Књига „Истина о урану“ резултат је мога и рада бројних стручњака Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“ Клиничког центра Србије на чијем сам челу био, и свакако ће бити крунски доказ онима који буду хтели да уваже доказивање узрочно-последичне везе између бомбардовања осиромашеним уранијумом и повећања оболелих од различитих малигнитета. Вођени чињеницом да су се после НАТО бомбардовања у Србији појавиле разне болести, ми ћемо и даље наставити да се бавимо уранијумом који производи бројне штетне последице по здравље наше нације.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ИЗ БИОГРАФИЈЕ

Прим. др Радомир Ковачевић је од 1988. године у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“ Клиничког центра Србије (једна од веома значајних српских и светских институција те врсте). Такође је био дугогодишњи начелник јединога Центра за радиолошку заштиту у Србији. У време агресије 1999. наредбом академика проф. др Александра Видаковића постављен је за начелника Пријемно-тријажног центра који је збрињавао масу озрачених и отрованих људи. Кад је бомбардовање престало и потписан Кумановски споразум 10. јуна наставио је да ради на праћењу и санирању последица на животној средини у мирнодопским условима, на санирању бојишта и здрављу нације… Прегледао је више од 200 хиљада људи, написао је и објавио више од 300 научних и стручних радова, монографија и књига.

ПРОБЛЕМ СТРУЧНОСТИ

Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења нема снагу легислативног тела, али има обавезу да сваке године приказује извештаје о стању радиоактивности на подручју Србије. Последњи такав извештај имамо из 2003. године и времена министарке Анђелке Михајлов. А стално говоре да је радиоактивност мирна, што није тачно, јер уран имамо и у природи. Очигледно постоји проблем стручности, а мој Институт је десеткован јер су најквалитетнија деца већ отишла којекуде по свету као „официри за везу“ са Бечком агенцијом и другим међународним телима.

ПОУЗДАНИЈЕ ИЗ ЛИОНА, НЕГО ИЗ „БАТУТА“

Званичне демографске податке не можете да добијете ни у Институту за јавно здравље РС „Милан Јовановић Батут“ ни од Републичког завода за статистику, него од Одбора за демографију Народне скупштине Србије које ја користим. Кад су у питању малигнитети, обраћам се Међународној агенцији за проучавање рака из Лиона од које добијам много бољих податке него из „Батута“. Јер, овом Институту се више и не достављају релевантни подаци, пошто данас у здравству постоје два паралелна система, приватно и државно здравство и велика сива економија.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *