Поразни биланси и климатски алиби

Србија је већ деценијама у перманентној економској реформи, а стварност никако да дође у склад са прокламованим политичким реформским циљевима

Док је јавност Србије заокупљена кандидатуром досадашње министарке  државне управе и локалне самоуправе Ане Брнабић за новог премијера и детаљним анализама свих аспеката овог несвакидашњег предлога председника Александра Вучића, у њеној сенци је остала једна веома опомињућа изјава министра финансија Душана Вујовића.

На економском форуму у Бечићима министар финансија је обзнанио да је Србија потрошила седам милијарди динара мање средстава од планираних инвестиција у првих пет месеци и да то није добро, јер се ту не ради о уштеди, као што би то могло да изгледа неком неупућеном, већ о неиспуњењу плана.
[restrict]

„Јавне инвестиције Србије заостају за 1,5 посто у односу на план. У првих пет месеци смо потрошили седам милијарди динара мање него што смо планирали. Значи, нисмо уштедели. Подбацили смо. Да смо све планиране инвестиције остварили уз седам милијарди мање трошка, онда бисмо уштедели“, рекао Вујовић напомињући да зашто се ово десило треба питати „Коридоре Србије“, „Путеве Србије“…

Упирући прстом у ова предузећа министар Вујовић је посредно прекорио и њиховог „газду“ – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које води Зорана Михајловић.

Пут који је започет, а није завршен, нагласио је Вујовић, не даје никакве економске резултате, већ производи позитивне економске ефекте само у мери у којој је грађевинска оператива ангажована и подиже запосленост и плате и потрошњу материјала. Министар је, такође, навео да наша земља има три и по милијарде ангажованих неискоришћених средстава, и да више пажње треба посветити коришћењу постојећих средстава и довођењу тих пројеката до резултата.

ДА ЗИМЕ НЕ БЕШЕ… Уследила је права трка одговора и правдања на Вујовићеве прекоре. Предузеће „Коридори Србије“ саопштило је да је слабије повлачење кредитних средстава у првом кварталу могуће објаснити условима на градилишту, односно временским приликама у Србији у том периоду. „У прва два месеца ове године тешко је било очекивати од извођача да испуне планове у извођењу радова с обзиром на временске услове који су у том периоду били у Србији. Трошење капиталних инвестиција не може се гледати на неколико месеци већ на годишњем нивоу. Док је зимски период нема ни обављања грађевинских радова, па нема ни трошења“, наводи се у саопштењу „Коридора“, уз напомену да „сва средства која нису утрошена у првом кварталу из наведених разлога већ се увелико повлаче, јер је грађевинска сезона у пуном јеку како би комплетан Коридор 10 био завршен. Као аргумент за бригу о повереним пословима наводимо и чињеницу да су „Коридори Србије“, заједно с Министарством грађевинарства и колегама из „Путева Србије“, управо у процесу договарања пројеката такође везаних за изградњу ауто-путева у Србији, а у износу од 40 милиона евра и више, како би се искористила сва средства са кредитне линије ЕБРД-а.

Слично саопштење упутило је и јавно предузеће „Путеви Србије“ истичући да период од пет месеци није довољан за потпуну и објективну оцену реализације јавних инвестиција на којима су они инвеститор. „Радови су интензивирани са почетком грађевинске сезоне 1. априла, па је у последња два месеца приметно повећан обим радова, а самим тим и трошење финансијских средстава, што ће се јасно видети и кроз реализацију буџета за капиталне инвестиције у другом и трећем кварталу 2017. године.“

У саопштењу ресорног министарства појашњава се да је на 30 подухвата чију реализацију они контролишу до 15. јуна повучено око 51 одсто планираних средстава, а у наредним месецима очекује се још бољи резултат, јер је грађевинска сезона у пуном јеку.

Министарство је додало и да је извршење буџета којим управља на нивоу од 49 одсто за инвестиције из републичког буџета и 53 процента кад је реч о пројектима који се финансирају из кредита. „Посебно је важно да изведени радови на терену у потпуности прате финансијску реализацију, будући да су јавна предузећа, као услов за исплату субвенција, у обавези да Министарству достављају месечне извештаје о повлачењу кредита и реализацији пројеката“, истиче се у саопштењу.

Обавеза оваквог извештавања, како се наводи, први пут је уведена од јануара ове године, а захваљујући доброј организацији министарства примењен је и нов начин управљања пројектима, па је у претходне три године изграђено 200 километара ауто-пута, као и скоро 300 мостова. „Међу 30 пројеката чију реализацију контролише министарство најзначајнији су и највећи пројекти у области саобраћајне инфраструктуре, као што су изградња Коридора 10, укључујући и ипсилон крак код Суботице, Коридора 11, моста Љубовија–Братунац, Жежељевог моста у Новом Саду, те реконструкција пруге Београд–Бар и деоница на железничком Коридору 10“, наводи се још у саопштењу.

Министарство пише да укупан буџет за све пројекте којима управља у 2017. износи 61,7 милијарди динара, од чега је 20,4 милијарде динара из буџета Србије, а 41,3 милијарде динара из пројектних зајмова.

 РАСТ БДП-а НИЖИ ОД ОЧЕКИВАНОГ Ипак, услед ове кореспонденције између министарстава и јавних предузећа заметнула се Вујовићева даља анализа. Министар се осврнуо и на проблем стопе незапослености, наводећи да је у Србији она смањена са више од 25 одсто на 13 посто до краја прошле године, што говори да је тренд неспорно позитиван, али да тај проценат није довољан, јер је и даље реч о двоцифреном износу. Међутим, та цифра не укључује оне који су одустали и отишли да траже посао у белом свету, поготово оне са високом стручном спремом, способне да подижу продуктивност.

Према званичној статистици и реални раст бруто домаћег производа (БДП) у првом кварталу 2017, у односу на исти период лане, износио је разочаравајући један одсто. Још као председник владе Александар Вучић је прогнозирао да ће економска активност ове године порасти за најмање три одсто. А недавно је изјавио да ће у преостала три квартала међугодишњи раст БДП-а морати да буди већи од 3,7 посто да бисмо на крају године остварили планирана три процента.

Биће то тешко оствариво јер су у првом тромесечју подбацили пољопривреда и енергетика. Временске прилике, које нам од почетка године, због неколико ледених и градоносних таласа, не иду наруку озбиљно су угрозиле пољопривредни род, па се већ сада праве калкулације о томе колико ће нас коштати лоша пољопривредна година.

Упоредо са овом прогнозом, из саопштења Републичког завода за статистику види се драматичан пад у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром од чак 22,9 одсто. У сектору рударства такође је забележен међугодишњи пад производње од 12,5 одсто, што је уско повезано са падом производње у ЕПС-у. Тако раст БДП-а од један одсто није разочаравајући, већ је „нижи од очекиваног“.

РАСТ ПЛАТА НА УДАРУ ФИСКАЛНИХ ПРАВИЛА За економисте пад производње у енергетском сектору није објективне природе већ је резултат лошег управљања у ЕПС-у. „У овој компанији пад производње правдају хладним јануарским таласом. То је само изговор, јер је у истом периоду производња струје у суседној Хрватској и Босни и Херцеговини порасла. Такође, када је већа потрошња, требало би да буде већа и производња струје. Чини ми се да у конкретном случају није било довољно угља на резервама, што само говори о лошој организацији посла“, сматра Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду.

За економисте је проблематична и Вучићева најава повећања плата од 10 одсто јер је, како кажу, у супротности са фискалним правилима и стратегијом Министарства финансија. Вучић је пре месец дана на отварању фабрике у Оџацима изјавио да „не говоримо више о два, три, пет одсто, биће, а надам се да ћемо имати снаге, пре краја ове године, можда и за неки месец, повећање плата у јавном сектору за десет одсто“, додајући да ће бити увећан и минималац.

Суфицит републичког буџета у првом кварталу ове године од седам милијарди динара или примарни суфицит (када се изузму трошкови камата) од 54 милијарде динара јесу добар резултат, али стручњаци оправдано сумњају у то да је довољно добар за оволико повећање плата. Ако би плате биле повећане пред крај године, то би значајно оптеретило буџет у 2018. Годишњи трошак плата у јавном сектору је око 400 милијарди динара, па би повећање од 10 одсто значило раст расхода за око 40 милијарди или око један одсто БДП-а.

Вучићево обећање се коси и са изјавама министра финансија Душана Вујовића, договорима са ММФ-ом, као и са фискалним правилима изложеним у Закону о буџетском систему.

Тако је Вујовић, представљајући буџет за 2017. годину, рекао да је „важно да примарни биланс буде у суфициту довољно дуго, рецимо пет-шест година, да бисмо спустили удео дуга у БДП-у до нивоа Мастрихта, односно 60 одсто БДП-а“. Истом приликом је изјавио да је циљ да се повећањем БДП-а смање расходи за плате на осам одсто БДП-а, док се у овом тренутку из буџета издваја око 10 одсто БДП-а за плате.

У Фискалним правилима установљеним 2011. године стоји да „принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до седам одсто“.

Имајући у виду најављени раст од три одсто ове године, који је проблематичан након лошег првог квартала и међугодишњег раста од свега један одсто и пројекција међународних финансијских институција од 3,5 одсто раста за следећу годину, очигледно је да би раст плата од 10 процената био корак у супротном смеру од декларисаних циљева. Остаје да се види како ММФ гледа на ово, мада је њихова позиција ослабљена пошто актуелни аранжман истиче у марту следеће године, а и до сада нису имали много замерки на одступања владе од договореног с обзиром на смањење буџетског дефицита.

 СРБИЈА НА ЗАЧЕЉУ РЕГИОНАЛНЕ ТАБЕЛЕ Без обзира на оптимистичне изјаве политичара, најбољи показатељ за оно што сви у Србији осећају је њихов џеп и новчаник. Тако подаци говоре да су просечне зараде грађана Србије у 2016. биле за 16 евра мање него 2012, док су примања у осталим земљама чланицама бивше СФРЈ непрестано расла – примања Хрвата су у истом периоду порасла за 26 евра, Словенаца за 39, Македонаца за 25, Црногораца за 12 и Босанаца за осам евра.

Ситуација се није поправила ни у првом тромесечју ове године, па је Србија са 386 евра просечне нето зараде у марту, уз Македонију са 363 евра, на зачељу табеле по просечној заради. Најбоље стоје Словенци, који су у марту у просеку зарађивали 1.055 евра, следе Хрвати са 812 евра, Црногорци са 512 и Босанци са просечном платом од 438 евра. У Србији је, додуше, у априлу просечна плата скочила на 49.635 динара (401 евро), али и са том зарадом каскамо за суседима.

Финансијски аналитичар Драгован Милићевић истиче да се права слика стандарда види у паду потрошње и куповне моћи грађана: „Потрошња у 2015, посматрано у динарима, била је нижа за 26,8 одсто, а у еврима за 26,9 одсто у односу на 2011. Номинална зарада од 44.432 динара у 2015. реално је вредела као 37.527 динара у 2011. Кад се у обзир узме и инфлација, реална куповна моћ грађана опала је за више од 10 одсто.“

Нова влада, са Аном Брнабић на челу, то и те како мора имати у виду. 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *