ПОЧЕЛО ЈЕЗИЧКИМ СПОРЕЊИМА, ЗАВРШЕНО РАТОМ

Како је у новој књизи из колекције „Одговори“ Милош Јевтић представио лингвисту проф. др Срету Танасића и како су у Сарајеву, граду у коме су се, испод наоко мирног и идиличног живљења, прво у језику, у лингвистици, а онда и осталим животним сферама, зачели малигни процеси који су, у својој разорности, врхунац достигли у крвавом рату од 1991. до 1995. године

У једној од најновијих књига, 212. из познате Колекције „Одговори“,  Милош Јевтић је представио универзитетског професора, србисту и лингвисту Срету Танасића. Издање куће „НМ либрис“ из Београда носи наслов „Разумевање језика: разговори са Сретом Танасићем“. У трајању дугом четири деценије Јевтић објављује књиге разговора са српским уметницима, научницима, мислиоцима, културним и јавним радницима који су се уздигли  значајним делом и узорним животом, обележили своје време и имали шта да кажу савременицима, али и будућим нараштајима. Међу њима је и Срето Танасић.

Саговорници, чији су се животописи нашли међу корицама Јевтићевих књига, сами себе представљају. Тако сазнајемо да је Танасић у Подновљу код Добоја почео школовање, а наставио на Филозофски факултет у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности, где се већ дипломским радом определио за синтаксу, како се онда звао, српскохрватског језика. После  постдипломских студија, проводи годину дана у Москви као лектор предавач на Универзитету Ломоносов. У Сарајеву је докторирао, и започео научну каријеру.

Основна константа Танасићевог тадашњег, али и каснијег живота, како је приметио у предговору ове књиге академик Предраг Пипер, била је „стални успон“, који је, само кратко, прекинуо верско-грађански рат што је захватио Босну и Херцеговину 1992. године. Тај се рат најсуровије показао у Сарајеву, из кога је Танасић, са својом породицом, заједно са десетинама хиљада сарајевских Срба, побегао у Србију, са осећањем да је бежанија само кошмарни сан и са надом да ће се вратити у свој град. Крајем лета 1992. године, по пресељењу у Београд, запослио у Институту за српски језик САНУ, истовремену и на Филозофском факултету у Нишу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *