Печат недеље – ФОНТАНА

Београд је прошле недеље добио нов симбол. За разлику од других славних и препознатљивих места наше престонице попут Победника, Београђанке, Споменика на Авали, Торња или моста преко Аде, овај нови симбол је баш-баш гласан, распеван и бучан, уз то, будући да је претежно „течан“, када је о обличју и својственим му бојама реч, неуморно је непостојан и каприциозан.  а, баш тако – овај нов, већ препознатљив знак престоног града – грандиозна Фонтана на Славији – мало-мало те промени боју (одене се увек дречаво светло и јарко, никад одмерено и пастелно); сходно замисли пројектанта и њени слапови и млазеви склони су неочекиваним поигравањима са висином и осталим димензијама, тако да посматрачевом оку, на Тргу Славија, спокоја и дремежа никако више нема, и неће га ни бити. Лако је проверити речено, јер се Фонтана, све скоковима увис, необуздано поиграва, тако по цео дан, па добрано и до у ноћ. То посебно очарава наше најмлађе суграђане, чији одрасли пратиоци, запазили смо, ни сами нису равнодушни, иако се труде да иначе веселу емоцију замаскирају понешто блазираном равнодушношћу. Друштвена игра – „нећемо у инат да се радујемо скупој фонтани“ – са улица се потом прелива у медије и језди интернетом… Због поменуте игре копља се неуморно ломе, а аргументи за фонтану и против ње до бесмисла се усијавају од тренутка њеног пробног пуштања све до данас. У овој живој, политиком, интригама, па и етнопсихологијом омеђеној дискусији о лепоти, смислу, укусу, компетенцијама и одговорностима, једно ипак бива недвосмислено јасно: Фонтана се уселила у наш живот и свакодневицу безмало у једнакој сразмери са својим мегадимензијама и осталим импресивним перформансама које, као својеврсну одбрану, понављају њени идејни творци и други заговорници: 800 квадратних метара водене површине, 350 млазница, 370 рефлектора унутра и 75 споља и са висином млаза од 16 метара, радиће и зими на температури од минус 20 степени, и – највећа је у југоисточној Европи!

„Неукротив“, наметљив, по димензијама грандиозан, и по ситуираности у најживљи део и артерију града незаобилазни нов белег дефинитивно јесте променио изглед Београда, и постао садашњи и будући постојани мотив прича и мета интересовања не само доконих туриста и путника намерника.

Рецимо да и онима који, помињући кичерицу и неумесно, сиротињи својствено, расипништво, звоцају са естетских висина, као и онима чије се груди надимају од поноса и искреног задовољства док говоре о овој амбијенталној и урбанистичкој раскоши на београдском најпознатијем тргу, подједнако могу да значе подсећања на тврдње ауторитета: Фонтана Славија једна је од десет најлепших европских фонтана, а има и раскошну и запањујуће сличну сестру у Мадриду – популарну „Сибелес“ – такође на тргу кружног тока.