Печат недеље – САША ЈАНКОВИЋ

Прича о једном твиту

Да ли неко прати Сашу Јанковића, или Саша Јанковић подгрева свој политички рејтинг?

Прошло суботње јутро Саша Јанковић, бивши заштитник грађана и предводник Покрета слободних грађана, започео је на твитеру, објавивши фотографију непознатог младића пребрисаног лица за столом у кафићу и са цигаретом у десној руци, уз потпис: „Крећем. Куца поруку: ’Сад одлази, пешке.’ Враћам се, сликам га, кажем: ’Ја ћу ти платити то пиће. Биће најскупље које си икад попио.’“
Истог дана али увече, иако није директно прозвана, сугестија је у Јанковићевом твиту била прилично очигледна, огласила се Безбедносно-информативна агенција (БИА) неуобичајеним саопштењем за медије у коме је навела да „не предузима радње које се односе на сагледавање активности Саше Јанковића, нити примењује било какве посебне доказне радње нити посебне мере према истом. Срамотно је да господин Јанковић, бивши ’заштитник’ грађана, изношењем гнусних лажи и неистина, тенденциозно жели да наштети угледу Безбедносно-информативне агенције и свих њених припадника. Господин Јанковић боље од свих других зна да БИА поступа искључиво на основу закона, у шта је имао прилику лично да се увери у својим многобројним и дуготрајним контролама док је обављао дужност Заштитника грађана и о чему је дотични сачињавао извештаје, које је презентовао јавности и Скупштини Републике Србије, а у којима је позитивно оцењивао рад Агенције. Без обзира на медијске притиске којима је Безбедносно-информативна агенција изложена последњих дана, Агенција ће у наредном периоду наставити да штити безбедност Републике Србије и свих њених грађана“.
Саопштење БИА је у неким деловима неприлично преоштро формулисано, али кључно је питање да ли БИА прати Сашу Јанковића, односно да ли га ико прати? За то, наиме, не постоји ниједан доказ, изузев твитер тврдње самог Саше Јанковића. А он, као политичар, има јасан мотив да ради на сопственој политичкој промоцији, па и тако што ће оваквим тврдњама/оптужбама дограђивати свој имиџ најозбиљнијег противника актуелне власти.
Ту је и питање како је Јанковић сазнао за садржај текстуалне поруке коју је онај младић (наводно) послао. Објашњење које је Јанковић пружио преко твитера када је за то упитан – „Аматер не гледа ко му стоји иза леђа док куца. Има нас“ – теоретски јесте могуће, али када се само мало замислимо над питањем како би то изгледало у пракси, делује врло неизводљиво. Друге две могућности: Јанковић има своје кртице у БИА које су му то дојавиле, или је читаву ствар измислио и додатно досолио, из већ наведених мотива.
Читаву ствар, међутим, треба сагледати и у ширем контексту, зато што се у последње време – неуобичајено, па зато побуђује пажњу – на српску Безбедносно-информативну агенцију догодило неколико напада, који су (макар) утолико важни што снажна безбедносна служба представља један од кључних ослонаца сваке државе која жели да буде суверена, и обратно. КРИК је, као што је познато, покушао да оптужи БИА за изазивање нереда у Македонији и сарадњу с руским тајним службама у спречавању уласка Македоније у НАТО, а критику на рачун БИА зато што тобоже прислушкује без контроле ових дана износи и Институт за европске послове, а (не)изговореној оптужби Саше Јанковића придружио се, преко страница листа „Данас“, и лидер „Двери“ Бошко Обрадовић: „Признала то БИА или не, не сумњам да су сви лидери опозиције под одређеним надзором… Није спорно уколико држава брине за безбедност политичара, али је спорно да се злоупотребљава тако осетљива делатност за обрачун и прикупљање информација за рачун власти које се користе за обрачун са политичким неистомишљеницима. Још једна у низу злоупотреба власти од стране владајућег режима.“
Обрадовић, као ни Јанковић пре њега, није своју тврдњу ојачао било каквим конкретним, па чак ни посредним доказом, но кудикамо више пажње привлачи податак да су финансијери КРИК-а и Института за европске послове упадљиво слични (обе организације финансира Фонд браће Рокфелер који је у САД одавно раскринкан као један од хладноратовских паравана ЦИА, још и Национална задужбина за демократију и Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша у случају КРИК-а, а америчка и британска амбасада, Стејт департмент, Европска комисија, Фонд за хуманитарно право… када је реч о Институту), а и Саша Јанковић, кога смо одавно описали као Сорошевог кандидата због подршке невладиног сектора коју је добио, и Бошко Обрадовић недавно су се на заједничком протесту нашли пошто је опозицију на уједињавање и превазилажење међусобних разлика позвао Брајан Хојт Ји, помоћник заменика америчког државног секретара…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *