Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Демонизација Асада – неуспела операција

Породица трогодишњег дечака Омрана Дакниша, чија је фотографија прошле године обишла светске медије и била проглашена „симболом страдања мирних Сиријаца“, објавила је да нема намеру да напушта Алеп и да – подржава Асада, објавио је „Телеграф“.
Подсетимо, фотографија Омрана извученог из рушевина појавила се у лето прошле године када су западни медији за бомбардовање зграде у којој је живела његова породица оптужили Москву и Дамаск. Портпарол Министарства одбране Русије, генерал Игор Конашенков тада је одбацио оптужбе и указао да видео-снимци са места трагедије сведоче да рушење зграде није последица напада из ваздуха већ експлозије или подметнуте мине или велике боце са гасом.
Након што је источни део Алепа ослобођен од терориста породица се вратила кући, а поверење које је поклонила председнику Сирије најбољи је показатељ чијег зла је мали Омран био симбол.

Црна Гора у НАТО-у

Црној Гори остварио се (вековни?) сан и коначно је, овог понедељка, и формално постала вазал Сједињених Америчких Држава, то јест пуноправна, 29. чланица НАТО-а.
Свечани чин извршен је, а где другде, у Вашингтону, где је црногорски премијер Душко Марковић уручио америчком државном подсекретару Томасу Шенону инструменте ратификације Северноатлантског уговора, у складу с чланом 14 Вашингтонског споразума по коме се ови документи похрањују „у архиви Владе Сједињених Америчких Држава“, тек да не буде никакве забуне око тога чији је НАТО.
Овако свечани чин, наравно, није могао да протекне без ритуалног одрицања од Србије и Русије. „Након 100 година од када смо избрисани са политичке мапе Европе, и 11 година од повратка независности, данас постајемо део најмоћнијег савеза у историји“, поручио је премијер Црне Горе Марковић, који је, у разговору с потпредседником САД Мајком Пенсом, нашао за сходно и да нагласи да је Црна Гора „прошла тежак период супротстављајући се притиску Русије“, али да је „успела да се одупре и да одговори и на те изазове“.

 

Немачки Маршал и привилеговано партнерство

Да ли ће Ангела Меркел платити западним Балканцима за дуго чекање у предворју ЕУ?

Немачка припрема посебан план за Западни Балкан, објавиле су овог уторка „Вечерње новости“, најављујући „мини Маршалов план“, илити „Маршал два“, илити „наменски фонд за развој економије и инфраструктуре“ на Западном Балкану „док се чека пријем у Европу“.
„Овај амбициозни предлог Берлина“, јавио је дописник „Новости“ из Брисела, „ускоро ће се наћи на столу Европског савета у Бриселу, који би требало да га одобри и одреди посебан фонд за балканске државе“, а тај фонд би „на неки начин био компензација за дуго чекање на пуноправно чланство у ЕУ“. Новац за реализацију плана – „Суме још нису познате, јер би тек требало да се организују донаторске акције, али би, због обима пројекта, свакако требало да буду значајне“ – „требало би да обезбеде Европска економска зона и Европска асоцијација за слободну трговину“.
Политичка намера иза оваквог плана – наравно, под условом да он заиста буде реализован – састоји се у покушају проналажења својеврсне компензације за дуго и неизвесно чекање у предворју Европске уније, и у покушају да се регион Западног Балкана за то време држи у миру. Другим речима, како преносе „Новости“, „намера је да се тако ’прескочи’ неизвестан период од следећих неколико година у коме ЕУ, притиснута многобројним кризама, не намерава да се даље шири“, а „јак разлог за активирање ’Берлина плус’ је и смањење тензија у региону. За Немачку Западни Балкан има велики безбедносни значај“.
Од овакве немачке инвестиције – све и ако, и то с добрим разлозима, не верујемо Данајцима ни када дарове носе – Србија би могла да има користи већ и ако се оствари најава, коју спомињу „Новости“, изградње ауто-путева између Србије и Босне и Херцеговине, јер би то заправо значило ауто-пут између Србије и Републике Српске који би додатно ојачао везу између Срба с две обале Дрине. Ипак, најављује се и ауто-пут из Србије (Ниша) ка Тирани преко Приштине, чију корист за Србију, и поред свих напора, не успевамо да препознамо.
Али погледајмо и ширу слику. Како је потпуно извесно да никаквих проширења Европске уније у догледно време неће бити – а можда их неће бити никад више – овај немачки план, за сада још незванични, додуше, могао би заправо да представља даљу разраду идеје о „привилегованом партнерству“ за државице Западног Балкана уместо пуноправног чланства. Ову идеју, подсећамо, лансирао је „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ још у августу 2014. године, предлажући Немачкој да Западном Балкану понуди оно што је понудила Турској (која је то одбила): „Можда не би било лоше посегнути за формулацијом, којој се прибегава у случају Турске: ’привилеговано партнерство’. Дугорочно гледано, све је могуће.“
Овакав развој догађаја – потпуно отварање карата, уместо замајавања необавезујућим и магловитим обећањима о европској перспективи – представљао би идеалну прилику српским властима да са себе, и са свих нас уједно, скину лудачку кошуљу бесконачног испуњавања ЕУ услова, и да међусобне односе поставимо на много здравије основе ванбрачне заједнице из рачуна на обострану корист. Али, авај, баш зато што би то могла да буде добра прилика, не верујемо да ће се остварити.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *