ОГОВАРАЊЕ

Нећемо ићи на консултације код Вучића – изјављују лидери неких наших политичких странака. Реч је о консултацијама око мандатара Владе Србије које са парламентарним странкама Скупштине Србије обавља председник државе Србије Александар Вучић. Овакви гестови, сами по себи, могли би се сматрати само непристојним и политички неодговорним и тако би се могло окончати њихово разумевање у оквирима политичког живота и актуелне праксе. Али… Тако би и могло да није истовремено општепознато да ови страначки прваци никада не изостају када треба да се консултују с било којим америчким или западним званичником, па и мало вишим чиновником који стигне у Београд. Трчећи, и без пренемагања, ево их како стоје у реду и чекају консултације. И инструкције. Звани и незвани, није им тешко да оду до Брисела или Вашингтона на консултације. У западним амбасадама се толико тискају да често не стигну до амбасадора, консултују се с његовим сарадницима и намештеницима. Када на основу ових чињеница сагледамо однос страначких лидера према консултацијама, тек онда добијамо праву слику њиховог понашања.

[restrict]
Упадљиво је да Србији и иначе мањка поштовање стандарда, процедура и институција. У свим државама које држе до себе, биле оне мале или велике, поштују се полагања заклетве изабраног председника и увек се у таквим приликама одржавају и изводе извесни ритуали, процесије или пригодне светковине. И по правилу то је прилика да се искаже поштовање своје државе, па би тако морало бити и у Србији као старој и значајној држави. Но нашим опозиционим посланицима и политичарима то је прилика да се обрукају и да покушају да од свечаности направе недостојан циркус. Насупрот оваквом понашању, управо ће та врста политичара и посланика са великим поштовањем и усхићењем слушати обраћање сваког ЕУ званичника који се појави у парламенту. Сви они једва чекају да учествују у масовном молитвеном доручку и не пада им на памет да било чим наруше правила оваквих ритуалних представа. Уосталом, шта се и може очекивати од људи који су показали да су им и сахране људи прилика за шенлучење и весеље. Полагању заклетве председника државе у Скупштини Србије неки наши грађанистички жути политичари решили су да конкуришу некаквим скупом „белих кошуља“, а у које су се недавно оденули на изборима поражени председнички и допредседнички кандидати. Такав скуп „белих кошуља“ су деведесетих година одржавали албански сецесионисти и демонстранти, те је то изгледа и овим нашима био пример за углед. Баш лепа конкуренција, нема шта.
Таква врста политичара и посланика тешко да може задобити поверење грађана, па не може ни очекивати било шта на изборима на којима одлучују српски народ и грађани Србије. Они уосталом и немају никакву политику. Већина наших политичких странака више се и не бави политиком већ се предано бави оговарањем власти и Александра Вучића. И понеког његовог блиског сарадника.
Неспособне за било шта што је политички релевантно, наше политичке странке су вођење политике уступиле разним сорошоидним организацијама и разним „независним“ новинарским истраживачима, те оном што се погрешно зове „цивилним сектором“. И једни и други и трећи не нуде, то је непобитно, било какву алтернативу, нити су спремни да раде на успостављању озбиљне критичке јавности. Отуд, у средишту пажње у нашем друштву и држави нема простора за кључне теме и проблеме него само за епифеномене, трачеве, интриге и широку лепезу духовне и сваке друге порнографије.
Приметно је, међутим, да та велика група људи, која себе још зове и елитом, од поменутих послова веома добро живи! Тако је већ деценијама. Узгред, када је о поменутима реч, веома занимљива запажања, уз својеврсну анатомију бића ове, у нашем друштву веома добро распоређене и утемељене елите, можете прочитати у тексту Џиберско усташка елита Александра Ламброса који објављујемо у овом броју и препоручујемо вашој пажњи.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *