О српском националном идентитету – у 12 поглавља

Представљен трећи том енциклопедије Catena mundi

Сабрани текстови врхунских аутора, иако се посредно или непосредно тичу националног идентитета, омогућавају да се у овом времену историјског пораза сагледају позитивни примери успостављања континуитета српске националне мисли и политике. Катена, сада већ као пројекат, настоји да демистификује политичке механизме који понављањем стереотипа стално намећу српском народу кривицу у циљу идентитетског инжењеринга

Више од две деценије прошло је од објављивања првог и другог тома енциклопедије Catena mundi, под уредничком пажњом незаборавног Предрага Р. Драгића Кијука. У два тома енциклопедије, чији тираж је мистериозно нестао са полица књижара, те давне 1992. године сабрани су ауторски прилози око 200 домаћих и страних аутора, на кључне теме миленијумског хода српског народа кроз историју.

Наследујући подухвату Предрага Р. Драгића Кијука, уредници Бранимир Нешић и Срђан Петровић, уз свесрдну помоћ рецензената академика Косте Чавошког, др Душана Батаковића, проф. др Мила Ломпара и Милоша Ковића, објавили су трећи том енциклопедије са поднасловом „О српском националном идентитету“. У 12 поглавља обухваћено је исто толико географско-историјских тема које су пресудно утицале на обликовање српског националног идентитета, његово простирање и затирање изван граница авнојевске Србије.

[restrict]

КОНТРА ИДЕНТИТЕТСКОМ ИНЖИЊЕРИНГУ Списак аутора, страних и домаћих, премашује стотину. У зборнику Catena mundi III налазе се текстови многих угледних имена српске науке – Јована Цвијића, Исидоре Секулић, Слободана Јовановића, Димитрија Богдановића, Василија Крестића, Милорада Екмечића, Милана Кашанина, Георгија Острогорског, Александра Соловјева, Јованке Калић, Михаила Динића, Василија Ђерића, Јована Трифуноског, Жарка Видовића, Зорана Мишића, Растка Петровића, Владимира Дворниковића, Александра Ломе, Јевта Дедијера, Тибора Живковића, Љубомира Дурковића Јакшића, Дарка Танасковића, Хасана Репца, Дејана Медаковића, Саве Текелије, Стевана Стратимировића, Вука Винавера, Милоша Ковачевића, Александра Милановића и многих других…

Сви текстови поменутих аутора, иако се посредно или непосредно тичу националног идентитета, омогућавају да се у овом времену историјског пораза сагледају позитивни примери успостављања континуитета српске националне мисли и политике. Катена, сада већ као пројекат, настоји да демистификује политичке механизме који понављањем стереотипа стално намећу српском народу кривицу у циљу идентитетског инжењеринга.

Незаобилазни су зато текстови Жарка Видовића о Косовском завету, Зорана Мишића о Косовском опредељењу, Исидоре Секулић о Видовданској идеји, али и Миодрага Павловића, Растка Петровића и других аутора који заузимају централно место зборника, посвећено Косовском завету и Косовској бици. Ова битка, на пољу испод којег и изнад којег је небо, како је певао Васко Попа, представља не само борбу за одбрану државе и народа већ и израз спремности за одбрану основних вредности византијске, самим тим и европске цивилизације, на шта се у овом времену раскосовљавања морамо непрестано подсећати.

Текстови Дејана Медаковића о идеји државности код Срба, Николе Радојчића о Јовану Рајићу, Милорада Екмечића о дозревању идеје о српској националној држави, Миленка Вукићевића и Андре Гавриловића о Доситеју осветљавају ко је и како припремио пут устанку вожда Карађорђа Петровића и обнови српске државе.

Односу Римокатоличке цркве према Србима и улози Алојзија Степинца у НДХ посвећена је знатна пажња. Објављени су одабрани Степинчеви говори и писма, али и текстови Карлхајнца Дешнера, Милорада Лазића, Марка Аурелија Ривелија, Драгољуба Живојиновића, Симе Симића и других о „надбискупу геноцида“, прекрштавању Срба и истребљењима у НДХ, нимало случајно у тренутку када се под плаштом „дијалога“ спроводи пузећа релативизација зла горег од фашизма.

ИДЕНТИТЕТ – ПОНОВО САВРЕМЕНА ИДЕЈА Четири поглавља посвећена су српским земљама. Незаобилазна је анализа Тибора Живковића о фалсификовању најраније историје Црне Горе, али и Василија Ђерића о српском имену у Македонији, Славенка Терзића о аустроугарском обликовању албанског националног покрета, Косте Чавошког о успостављању косовске аутономије, Дарка Танасковића о противречностима необошњаштва, који се допуњавају с  два поглавља о положају Срба у Југославији и комунистичким злочинима након Другог светског рата. Суверенизација вештачки нацртаних граница у Јајцу 1943. године оставила је више од милион Срба изван Србије, као припремни акт цепању српског националног корпуса на више међусобно завађених псеудоидентитета.

Како је језик један од најважнијих елемената идентитета, једно поглавље посвећено је српском језику, питању његовог континуитета и дисконтинуитета са језицима насталим на старословенској подлози, али и сагледавању путање којом је српски књижевни језик, преко преименовања у српскохрватски (Бечки договор и Новосадски договор) доспео до стања у коме се данас налази, егзистирајући под различитим именима у земљама СФРЈ. Зборник доноси текстове који откривају на који начин су створени и настављају да се стварају политички језици науштрб српског језика, пренебрегавањем свих лингвистичких критеријума.

Због свега тога не чуди што је на промоцији књиге, 11. маја 2017. у Амфитеатру Народне библиотеке Србије, било више стотина људи. О књизи су говорили рецензенти (академик Коста Чавошки, др Душан Батаковић, проф. др Мило Ломпар, доц. др Милош Ковић), покровитељ издања Драган Давидовић и уредник издања и директор издавачке куће Catena mundi Бранимир Нешић. Програм је водила др Милена Ђорђијевић.

Драган Давидовић, покровитељ издања, отворено и емотивно је рекао шта Catena mundi значи за њега: како је чуо за њу, када, од кога и колико му је помогла да се оријентише у смутном времену претходних деценија. Бранимир Нешић, уредник издања и директор ИК Catena mundi, представио је детаљније материјал сабран међу корицама ове књиге и захвалио свима који су допринели њеном настанку.

После трибине предавачи и гости окупили су се на коктелу у Форуму Народне библиотеке Србије, где су међу присутнима били представници различитих друштвених елита: бројни професори, новинари, уредници, привредници, али и политичари и народни посланици. Не само за књигу већ и за њену промоцију зато се слободно може рећи да представља и културни и друштвени догађај првог реда, несумњиво препознатог значаја. Извесно је и да ће временом, у жижи интересовања и пажње наше јавности, тај значај и важност ове књиге бивати све већи.             

Коста Чавошки

РОЂЕНИ У МИТУ

Српску националну судбину засвагда су одредили Свети Сава и Стефан Немања начинивши далекосежне изборе у доба када су такви избори још увек били могући. Други чинилац нашег идентитета јесте наш језик. Трећи елемент јесте косовска легенда или косовски мит, будући да је порекло сваког озбиљног народа – митско. Народ који је одбацио своје митове више нема појма шта јесте и шта би требало да буде. Без Косова бисмо и ми тешко могли опстати као самосвестан народ… Од 1918. а потом и од 1944. године дошло је до постепеног, а потом наглог слабљења нашег националног самопоуздања. Тобожњи мондијалисти данас нерадо говоре да су Срби, додајући када изјашњавање не могу да избегну, како свакако нису српски националисти. Међутим, национализам није порок или мана већ врлина.

 

Милош Ковић

ДРЕВНОСТ СРПСКЕ ИДЕЈЕ

За разлику од ситуације на Западу, где се национални идентитет поново афирмише као централна политичка тема, овде долази до раслабљивања националног идентитета и нације као политичке заједнице… У науци отприлике до година после Другог светског рата (што је академски елаборирано 60-их година) веровало се да су нације древна ствар. Потом се тврдило да су нације скорашња, модерна појава. Међутим, у савременој академској јавности снажно је уздрман овај консензус и може се рећи да постоји неколико компетитивних теорија – свака са снажним академским педигреом…

Ова књига показује да је српски идентитет прилично трајан. Она показује и „необичну древност српске идеје“. Већ у средњем веку српски средњовековни писци су свесни посебности српског народа. Доментијан бележи посебност српског народа, пише о његовој изабраности и заветном карактеру српске заједнице. Иако реч „заветност“ звучи старински, у данашњој друштвеној науци није нимало спорно да се говори о заветним нацијама. Међутим, то је спорно у Београду, у окупираној држави и колонијалној демократији.

 

Мило Ломпар

РАСПРАВА О ИДЕНТИТЕТУ− ЕВРОПСКА  ЈЕ ТЕМА

Овај зборник указује да је идентитет динамична, вишеслојна категорија, да је често полицентричан, али да поред свега тога није по среди неки празан појам него реална друштвена и политичка чињеница. Catena mundi улази у најсавременије аспекте расправе која се води непосредно пред нашим очима у европској интелектуалној јавности… Међу опредељујућим моментима српског идентитета, поред светосавске традиције и културног обрасца косовске традиције, истичу се и метанастазичка кретања Јована Цвијића, односно оно што је Црњански маестрално књижевно обрадио у Сеобама. У тај склоп се, такође, убраја и секуларно искуство нашег историјског трајања. Ту су национална држава, личности Доситеја и Петра Другог који на својеврстан начин спаја теократско наслеђе Срба у Црној Гори и нове секуларне тенденције европске културе. Ово искуство означило је промену у сагледавању нашег старијег искуства …

[/restrict]