Почетна / БРОЈ 476 / НИ БЕЛА КУЋА, НИ БЕЛИ ДВОР! (1. ДЕО)

НИ БЕЛА КУЋА, НИ БЕЛИ ДВОР! (1. ДЕО)

ПАТРИОТСКИ БЛОК: КАКО ДО ТРЕЋЕГ ПУТА?

Све до петооктобарског обавештајног пуча, Демократска странка Србије је, са оним што је било у њој и са оним што се кретало око ње, била интелектуални концентрат српске патриотске елите. Њена снага није долазила из њених мишића већ од њених уверења: зато је њен утицај увек био неколико пута моћнији од њеног рејтинга

Пише Игор Ивановић

К ада je у праскозорје председничких избора из 2000. године Војислав Коштуница објашњавајући политику ДСС-а рекао чувену паролу: „Ни Бела кућа ни Бели двор“, он је на најкраћи начин дефинисао политички појам Трећег пута у тадашњем простору и времену. Све до петооктобарског обавештајног пуча, Демократска странка Србије је, са оним што је било у њој и са оним што се кретало око ње, била интелектуални концентрат српске патриотске елите. Њена снага није долазила из њених мишића већ од њених уверења: зато је њен утицај увек био неколико пута моћнији од њеног рејтинга. Јер само је завереничка интелектуална елита ослоњена на сопствену вертикалу могла да изнесе сложени концепт Трећег пута који је своје исходиште тражио у „српском становишту“, како је давно пре тога дефинисао Милош Црњански. Због тога је Трећи пут подједнако сметао свима на политичкој сцени: и првом посткомунистичком путу на коме је господарио Слободан Милошевић, и другом неолибералном путу на коме су господариле силе Запада. У нареченој пароли са почетка текста „Ни Бела кућа ни Бели двор“ исказано је чврсто уверење да је за реализацију српског становишта неопходна подједнака еквидистанца између обе супротстављене политичке доктрине чији смисао симболизују два архитектонска здања сличног назива и истоветног атрибута моћи. Бели двор је у тадашњим политичким околностима симболисао луксузни дом у коме су живели прво Јосип Броз, а онда Слободан Милошевић као најмоћнији људи у држави. Бела кућа је нарочито тада, у униполарном тренутку, представљала симбол светске мегаимперије у којој је живео њен председник, као најмоћнији човек на планети. Негирати их – не као чињеницу већ као исходиште – била је озбиљна и врло често ризична одлука. Зато је Трећи пут увек био тежи пут.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *