Почетна / Култура / НЕСАВРЕМЕНОСТ У ПОХВАЛАМА

НЕСАВРЕМЕНОСТ У ПОХВАЛАМА

Пише Мирко Магарашевић

Похвала несавремености Мила Ломпара је велико изненађење и освежење у врсти есеј. Потпуно особен – полицентричан или поливалентан есеј. Ту је све насупрот површном, понављачком исходу идеолошке (искривљене) свести; све насупрот слабе инвенције, насупрот досадног стила – ако се оно што је досадно писано уопште сме означити „стилом“ – а што нажалост, тако често, данас, искрсава на нашој домаћој сцени: шире и уже академској, универзитетској или књижевној

Како приступити искуству несавремености? Ово је вишеструко захтевно питање. Јер чујем како признајете: када читате књигу привидно противречног наслова, не осећате буђење наклоности. Сваки просечан читалац, очекивано је: не воли „увртање смисла“. Воли се, поготову данас, оно што не омета лак уживљај и непосредан доживљај „догађаја“, а не обрнуто. Тако вам се испрва може учинити и са насловом Похвала несавремености чији је аутор Мило Ломпар, угледни професор београдског Филолошког факултета.

И спрам наслова мог приступа овој књизи питате се: Откуда сад и чему било која несавременост којој се може упутити похвала?! То изгледа парадоксално! При томе: Зар нам се, скоро по правилу, не чини да унапред одбацујемо све што је несавремено у име оних лако подразумеваних, увек пожељних врлина (сваке) савремености? Јер како се може похваљивати „несавременост“ ако од нас очекују да се она куди, а да се, заправо подразумевају похвале које ваља упутити само „савремености“ као садржајном елементу појавног, текућег времена и сваког живог индивидуалитета! А поврх свега, ако се појму „савремено“ придода појам „модерно“, е па тек онда све постаје примамљиво, све буди знатижељу! Чим то „савремено“, па још и „модерно“ искрсне, шипарице заћућоре, младе девојке уздишу, а дечаци и младићи „потерају“ фриз „стајлинг“ као, рецимо, Џемс Дин или Елвис, а затим пуштају дуже косе као ливерпулске „бубе“ – Битлси! – или напрасно везују надтемене „репиће“ као наш домаћи „Прелетачевић“ – ха! Све што је врло „савремено“ – а то најпре видимо у правцима непрестаног развоја одевне, појавне моде, рока, твиста, битлманије, фанка, филмова, или савремености реклама многих кућних апарата – то делује, скоро одмах, и пожељно. Дакле, у јавној свести принцип „савременог“ подразумева смисао и значај нечег примарно пожељног. То пожељно не одваја се од савременог нити један пун корак! Али то је једна страна медаље; писац нас обавештава о наличју.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *