Почетна / Србија / Јахачи Апокалипсе поново на сцени

Јахачи Апокалипсе поново на сцени

Победа коалиције са бившим командантима ОВК на челу, Косово и Метохију враћа неколико корака уназад. А само формирање владе у Приштини јасно ће показати куда  Запад и САД, у ствари, усмеравају цео југ Балкана

Космет, изгледа, не прати европски тренд. Док тамо, попут Француске, гласачи изборима враћају политичко клатно ка центру, у нашој јужној покрајини екстремизам не губи на снази. Показали су то и превремени парламентарни избори, одржани протекле недеље, чије клатно се навило ка тамној прошлости, ратним бубњевима, насиљу и узурпацији.

ВЛАДАВИНА ОВК Три „јахача Апокалипсе“ и њихове три партије произашле из ОВК шињела – Хашим Тачи и његов ПДК на чијем је челу сада Кадри Весељи, Рамуш Харадинај на челу ААК и Фатмир Љимај са НИСМА – победници су ових избора. Док већина од око 60 одсто грађана није гласала, у остатку оних који су гласали, пре свега Албанаца, добра већина њих је екстремно национално обојена. Чак 34 одсто гласова добио је савез такозваних „ратних партија“ који предводи Рамуш Харадинај. Уколико овај ратни злочинац, кога Србија безуспешно јури и потражује, постане још и премијер, уз Хашима Тачија као председника, на обе највише функције у самопрокламованој држави биће бивши команданти ОВК.

То се могло наслутити још самим чином расписивања превремених избора и кампањом која је уследила, а све више је уверених да је основни разлог њиховог уједињења формирање Специјалног суда за ОВК. Са највиших политичких позиција сигурно ће имати више „аргумената“ приликом суочавања са овим судом, и они и њихови саборци, него да су на власти неки други. Треба ли нагласити да њихова снага лежи у локалној контроли моћи, сили мафијашког новца, „ореолу победника“ и псеће верности лојалног америчког савезника. Ако против највиших политичара буду подигнуте оптужнице, њихови следбеници би брзо могли да организују манифестације солидарности, па и нереде. Они једноставно поручују да се са новим савезом старих бораца није шалити.

Ту су још три важна питања, иначе непосредан повод за обарање владе Исе Мустафе, а у самој жижи ових избора. То су: демаркација границе са Црном Гором, формирање Заједнице српских општина и стварање тзв. „Војске Косова“. Наравно, ту је и четврто питање, о коме се, истина, не говори јавно, али је можда важније од свих, а то је однос према пројекту Велике Албаније, односно уједињења свих Албанаца у једну државу, који се управо актуелизује.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *