Хронике једне уметности

Када је Лексикон Србије – подухват на чијој је реализацији требало да учествујe око стотину истраживача, писаца, илустратора и других сарадника – одложен „за нека боља времена“, Гордана Крајачић је свој материјал, односно лексикографске одреднице о музици, објавила у самиздату

Музички уметници и музички писци одувек прате нови светски тренд, активност до краја живота, како се лепо изразио пијаниста Душан Трбојевић, који је сматрао да уметник, као и научник, мора да траје докле год може да ради. Музичка критика нестаје, упорни идеалисти хроничари опстају. Музиколог, музички критичар и публициста Гордана Крајачић је од 2000. године, када се пензионисала, објавила 22 књиге, од којих су неке освојиле награде. У Удружењу књижевника Србије 8. јуна је промовисала последње две, Музичке витраже и Музички лексикон Србије, издате 2017. године. Пишући зими, а издајући лети (углавном о свом трошку), она је у различитим медијима студиозно и упорно обавештавала, као музички критичар и пасионирани хроничар, о музичким догађајима Београда, Србије и света.
У Музичким витражима налазе се музичке критике и текстови објављени у дневној штампи и часописима од јануара 2016. до јануара 2017, као и рецензије биографија Зубина Мехте, Оскара Данона, Војислава Бубише Симића, Дејана Деспића, Исидора Бајића, збирке поезије Гроздане Лучић Лалић и Илдико Печвари, али и осврти на неколико изабраних књига различитих жанрова. Форма књиге представља хронологију актуелног српског музичког живота кроз концерте, фестивале, гостовања, награде, јубилеје и такмичења и као таква биће једног дана незаобилазни прилог периодичној грађи у неком будућем проучавању музичког живота на нашим просторима.
Позната као вредан, радан и истраживању склон музиколог, Гордану Крајачић је пре неколико година ангажовао Службени гласник да буде део тима у изради Лексикона Србије, на чијој је реализацији требало да учествује око стотину истраживача, писаца, илустратора и других сарадника. Лексикографске одреднице о музици су, као и остали прилози, поделиле судбину интелектуалне заједнице, којој је, због штедње и економичног пословања, одузета могућност објављивања. Лексикон Србије није штампан, али је Гордана Крајачић свој материјал објавила у самиздату, за будућност, као и посебан прилог Уметничка музика у Србији, који је доживео сличну судбину. У предговору ауторка са хумором пише о нарученим, а нештампаним и нехонорисаним радовима, о препрекама на које је наилазила, што одсликава судбину већине уметника и радника у култури код нас.
У Музичком лексикону од А до Ш обрађени су опера, балет и фолклор, културно-уметничка друштва, музичке и балетске школе, велики и камерни оркестри, хорови, музички фестивали, музички правци, музички важне форме (Марш на Дрину, Руковети Стевана Мокрањца, Осмогласник), музичка критика и публицистика, музичка друштва и удружења, све до џеза као последње ћириличке одреднице. На малом простору налази се историја уметничке музике једног народа који се касно укључио у светске токове. Уметничка музика у Србији почиње краћим историјатом, да би обухватила музичко школство, музику у медијима, институционални развој опере и балета у Народном позоришту, као и преглед најважнијих инструменталних и вокалних музичких ансамбала у Србији.
Велика је штета што Лексикон Србије, замишљен да кроз историју, друштво, културу прикаже на једном месту живот и традицију нашег народа, није заживео, а са њим и музички део, прошлост и садашњост наше музичке културе, који би свакако био важан као податак и посебно поуздана информација у музиколошком смислу. Као прави сведок, Гордана Крајачић је ипак пронашла начин да ове информације овековечи у свом стилу, издајући књигу која нам је драгоцена као основа анимације за подизање нивоа српске музичке културе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *