Горажд Чаповски – КРИК ЗА МАКЕДОНИЈУ

Саговорник Печата, Горажд Чаповски, је оснивач, композитор, идеолог и фронтмен групе Мизар која је током свог постојања мењала и чланове и музичке стилове, али не и првобитни концепт. Нисмо случајно употребили реч „идеолог“, јер иза целокупног уметничког и културног рада ове групе стоје једна идеја и идеологија – Евроазија и евроазијство

Мизар је музичка група из Македоније, рок бенд који је остао упамћен као један од „пионира дарк звука на просторима Југославије“. Али пре свега, Мизар је концепт који почива на споју архаичног и савременог и на споју традиција Истока и Запада. Музика Мизара садржи елементе рок музике, фолклора Македоније и Балкана, те византијског и старословенског, православног појања.

Састав је основан у Скопљу 1981. и, упркос прекидима у раду и бројним изменама у постави, траје све до данас. Крајем 80-их био је и део много ширег културног и уметничког покрета Македонска стрелба. Данашњи Мизар функционише „пре као уметнички колектив него као класичан рок бенд“. Песма Ноћ над Југославијом (Ноќ над Југославија), објављена 2015, најављује нови, седми студијски албум, чији је радни наслов Шарена крава.

Мизар ствара „један вид источњачке поп музике“, одбијајући да буде само имитација западне популарне културе, у знаку сталне потраге за аутентичним музичким и културним изразом. Рок музика је мртва, а њена смрт је у вези с „крајем америчког столећа“, америчке империје и „Pax Americana“. Двадесет први век биће столеће Евроазије, а Евроазија је прави простор Мизара.

[restrict]

Нисте само spiritus movens, вођа и последњи преостали члан оригиналне поставе групе Мизар – нисте само музичар, већ и аутор политичких колумни, неко ко има непосредан политички ангажман у Македонији. Блиски сте владајућој ВМРО. Како коментаришете данашње догађаје у Македонији? Да ли је опстанак Македоније као државе заиста доведен у питање?

Мој политички ангажман датира од раних 80-их година, од времена распада СФРЈ, као део покрета Македонска стрелба. Моја прва политичка колумна била је Тешкото у једном естрадном магазину који се звао Екран, а тема је била: бити што више културно независан и, у време глобалне експанзије „Pax Americana“, стварати своју, аутентичну музику, која неће бити само копија западне културе. Свакако, ту је био и Мизар са своја два албума. Ми смо у то време били део једне опште сцене у Југославији. Такође, морам рећи да сам служио војску на Косову 1983, у Урошевцу, тако да сам био сведок приче која је актуелна и данас. Иначе, други албум Мизара Свјат Dreams био је крик за Македонију, јер је било очигледно да Југославија нестаје. Југославија је имала одлично изражену културну аутономију, што данас није случај ни са Србијом, ни са Македонијом, ни са Словенијом…

Глобализам опако гази. Све ове државе су ситне слуге и робови глобалног капитализма. Прикључио сам се ВМРО-у још у време његовог оснивања, и то је била чежња за слободом, чежња за „бити свој на своме“. Мизар је био један од првих финансијера ВМРО-а, па сам тада стекао много непријатеља. Данашња ситуација би била смешна да није трагична. Македонија је као швајцарски сир, а Скопље као Казабланка. Двадесет седам година смо били послушници Америци и Западној Европи, и добили смо готово ништа, нулу, па сад морамо променити чак и сопствени идентитет, што је класично кршење људских права, иако се то у ОУН не води тако. Имамо ситуацију да бивши комунисти лижу задњице Американцима, а у Југославији је било обрнуто: онда су били „велики Руси“ и послушници Београда, то јест тајних, удбашких служби. Македонски политичари су изгубљени у времену и простору, и не схватају нову геополитичку реалност. Иначе, није само опстанак Македоније доведен у питање, исто можемо рећи и за Француску или Британију… Било који македонски политичар који не схвата да је Русија опет велики играч не би смео да се бави политиком. То је пре неки дан рекла и канцеларка Меркел. Коначно је Немачка отворила пут великом пројекту Евроазије. Када су Москва и Берлин у добрим односима, то је идеално за балканске земље.

Ко данас разбија Македонију? Какве силе стоје иза тих покушаја? И какви су данас односи Македоније са њеним суседима? Односи Македоније с Бугарском, по свему судећи, нису идилични. Грчка дуго оспорава њено име. О Албанији готово да и не треба трошити речи. Како оцењујете улогу Брисела, однос ЕУ према македонској држави?

Питање опстанка Македоније виси над нама као Дамоклов мач, и то је правило још од 1893. године, када је формиран први комитет ВМРО-а, али македонски народ је као планинска трава: Пиреј сваки пут поново расте, а то је, могу рећи, карактеристично и за наш братски народ у Србији.

Према мом скромном мишљењу, стратешки однос Македоније према свом суседству треба да буде братски, и са Србијом и са Бугарском: панславизам који отвара православни пут према Москви. Са Грчком је ситуација већ 27 година иста. Онај политичар у Македонији који мисли да промени име наше државе, а оно је у тесној вези са нашим идентитетом, може слободно да потпише своје самоубиство. Грчка и Српска православна црква имају крајње ригидан став према Македонији. Глобализам, капиталистички глобализам, руши наше традиције, корене, веру, породицу, а они још дебатују о Македонској православној цркви. Брука тешка. Албанци су наши грађани, они су ту староседеоци, и добили су скоро сва грађанска права, али нешто их стално тера да буду Тројански коњ. И то је питање опстанка Македоније. Тако су моментално македонска политика и наша влада сасвим зависне од албанске партије ДУИ – Демократскe унијe за интеграције (бивше УЧК, то јест ОНА). Македонија ту мора да балансира колико може. Македонцима треба искрен однос, искрена подршка Србије, Бугарске и Грчке, тако да би у овом случају изрека „Да комшији цркне крава“ за све нас била катастрофална. Што се тиче Брисела, они су све до сада били америчке слуге. Југославија је била један вид мале Европске уније, али они су то срушили. Македонски политичари треба да копирају Александра Вучића, садашњег председника Србије: „И Европска унија и Русија.“ То је политички прогресивно и кад-тад ће постати политика будуће Балканске уније, у то сам дубоко уверен.

Цитираћу ваше речи: „Македонија је на линији фронта између Русије и Европе. Тачно на граници Евроазије. Американци покушавају спречити било какво уједињење Европе и Русије.“ Да ли је то прави узрок проблема Македоније и Балкана?

То је сасвим тачно. То је рекао (бивши државни секретар САД Џон) Кери. Конкретно је мислио, али није рекао, да постоји празан политички простор, вакуум у југоисточној и централној Европи, и да тај вакуум преузима Русија. Груевски је био кооперативан према Западу (признао је Косово, а законом о језику прихватио и да албански буде службени језик, тако је било за време ВМРО-а). Али кад није увео санкције Русији, започела је политичка криза и покушај промене идентитета Македоније, Македоније какву знамо од времена АСНОМ-а, 1944. године. Прва фаза је била 2001, друга је у току, а трећа ће почети ускоро, за десетак година.

Ми смо дуго били граничари између Османлијског и Аустроугарског царства, тако да није ништа ново да опет будемо граничари. На исти начин смо, што је за жаљење, злоупотребљени за време мигрантске кризе, када је Македонија подигла тај срамотни зид за сиријске избеглице. Ова граница, на којој се налази Македонија, има задатак да спречи уједињење Евроазије. Домаћи политичари солидно, квислиншки, спроводе ту политичку доктрину.

Горан Таневски, бивши члан и певач Мизара, изјавио је у једном интервјуу следеће: „Није грех да свако у једној породици жели да настави свој пут сам. Али је веома лоше када се то уради уз велики кредит. Сада се тај кредит враћа у облику деложације, али не куће већ целе земље. А извршитељи су ЕУ, ММФ и Светска банка. Што је најтрагичније, ова садашња друштва су, за разлику од претходне велике земље, велика травестија. Имали смо прилике да будемо учесници у највећем ријалити шоуу у свету од 1991. до 2001. године, а не видим да смо схватили намеру продуцената. Зато се шоу наставља. Значи, заједно или не, увек ћемо делити исту судбину.“ Важи ли то заиста за све бивше југословенске републике? Можете ли се сложити с таквим ставом?

У реду, донекле је Таневски у праву, али окривити само Запад, западну међународну заједницу за све наше поразе није баш најтачније. На пример, за време владе ВМРО-а, ових 11 година, урушене су све институције, правни и здравствени систем… Уведена је партократија и корупција невиђених размера – један вид „патриотске пљачке”. Ви у Србији добро познајете ту ситуацију. Није патриотизам када крадеш народне паре, а кунеш се у свој патриотизам, па чак и кад браниш македонски идентитет.

Проблем дужничког ропства је светски проблем и највећи проблем данашње цивилизације. Њихов пројекат глобализма, стварања једне светске владе, то је истински изазов данашњице. Шоу се дефинитивно наставља, али у сасвим другачијем облику.

Где видите могући излаз из кризе која данас потреса Македонију? Могу ли народи Балкана наћи некакав модус заједничког живота или смо осуђени на бескрајне конфликте и то, по правилу, у служби туђих интереса?

Данас је веома опасно причати о некаквој Балканској унији, али ствари се мењају, као што сам раније поменуо изјаву канцеларке Ангеле Меркел о отварању евроазијског пута. Наши конфликти су вековни и за жаљење је што су они по правилу, као што кажете, у служби туђих интереса. Ако идућа Европска унија настане у неком новом облику, регионалном на пример, као Западна Европа, Медитеранска Европа, Скандинавска Европа, Централна Европа и Балканска Европа, било би то изванредно. Македонија мора да буде везивно ткиво између Београда и Софије, а проблеми који постоје још од Првог балканског рата 1912. морају под хитно бити решени. Скопље и Софија су удаљени само 180 километара, а нема пута ни железнице од Софије до Скопља, што свакако није случајно. Македонци, Бугари и Срби су скоро исти народ, имају исту веру, готово исти менталитет и заједничку историју…

Под таквим околностима настаје нови албум Мизара Шарена крава. По чему се он разликује од претходних, посебно од Детето и белото море (2010), албума који су проглашавали и националистичким и антиглобалистичким? Назив Шарена крава је позајмљен од Фридриха Ничеа. Да ли је то Пето откровење Мизара?

Искрено, последње две године биле су заиста прави изазов за Македонију, тако да је мој музички ангажман мало паузирао. Откад је почела ова театарска представа у рукама режисера из „дубоке државе“, ништа није могло да буде интересантније од овог реалног шоуа. Тако да ће Шарена крава сачекати боља времена, у смислу моје уметничке инспирације. Шарена крава је прави назив ове папазјаније, прави назив за све шта се дешава Македонији у последње три године. Догматизам невиђених размера. Ниче је прави писац ових данашњих, квазимодерних времена.

Концепт Мизара је спој популарне и архаичне културе – рок музике (популарне музике) са балканским фолклором и византијским појањем. Мизар није дневнополитички, али јесте политички концепт, концепт који има своје политичке консеквенце. Мизар, то је „пансловенски концепт“, и то је Евроазија. Смрт рок музике, изјавили сте на једном месту, у вези је с крајем америчке империје.

Евроазија је прави простор Мизара, тако да је штета што смо рођени мало, мало раније. Рок музика је мртва још од 90-их, последњи рок бенд је био Нирвана. Кад видите да би Мадона данас спалила амерички парламент и да брани Хилари Клинтон, као слуга Голдман Сакса и Ротшилда, шта више да очекујете? Џими Хендрикс и Морисон се не би тако понашали. Видите и ову Евровизију… беда невиђена. То је крај западне културе, онакве какву смо до сада познавали.

Мизар је део Евроазијске уметничке асоцијације. Реч је о прилично слободном међународном уметничком удружењу, које окупља веома различите уметнике и колективе, од Француске и Италије до Русије, Србије и Македоније, и којима је заједничко евроазијство – један поглед на прошлост и будућност евроазијског континента. „Евроазија је једна од најбољих ствари која нам се могла догодити, али је за њу још прерано“, изјавили сте на једном месту. Да ли је и даље прерано за Евроазију?

Евроазијска уметничка асоцијација је авангардни пројекат чије време тек долази. Наша млада генерација је под великим америчком утицајем. У Македонији се ствара нови културни идентитет, а то су „амерички Македонци“. Лажне вести и лажни медији стварају један опаки, лажни глобализам, а тамна страна глобализма је у овом часу досегла сам врхунац.

Мизар је бенд који је уживао посебан статус крајем 80-их у бившој Југославији. Потом сте углавном наступали у републикама бивше Југославије. Од пре неког времена наступате на много широм простору, стекли сте публику у Грчкој, Бугарској, Румунији, Русији…

За Мизар је сада најважније да урадимо нови албум, који се заснива на сопственој традицији и на аутентичној култури, а на том концепту инсистирамо већ 35 година и од њега никада нећемо одустати.           

[/restrict]