Енергетски рат САД и Европе

Наставком изградње „Северног тока“ отвара се низ могућности великог евроазијског партнерства, где је неизоставан конституент и Кина, што стратезима из Вашингтона личи на антиамеричку уроту

Европски инвеститори добили су „зелено светло“ Брисела за изградњу гасовода „Северни ток 2“. С обзиром на то да су већ уложили више од милијарду евра у овај пројекат, тешко је очекивати да би од њега одустали. То је добра вест за Русију и Европу – за прву то значи ширење тржишта и нове послове који ће подићи руску економију, док је за другу то прилика да ојача енергетску стабилност, повећа конкурентност на светском тржишту и обезбеди више профитабилних радних места. Лоша вест је једино за Вашингтон, јер „Северни ток 2“ значи већу повезаност Русије и ЕУ и обострано јачање ова два глобална америчка конкурента. Ма ко шта о томе мислио, Брисел је Вашингтону добар само док се креће у координатама омеђеним америчким интересима. Чим почне да ради самостално, од „партнера“ се претвара у противника. Утолико опаснијег, јер је ЕУ сила која, под извесним условима, може стати раме уз раме са САД.
[restrict]

РАЗЛОЗИ АМЕРИЧКОГ ДЕРТА Пројекат руско-европске – а суштински евроазијске – енергетске сарадње, вероватно је и најопаснији по америчке интересе, јер истовремено јача и Брисел и Москву, док Вашингтон остаје по страни. Гасовод „Северни ток 2“ представља проширење већ постојећег цевовода „Северни ток“, дугачког 1.222 километра и капацитета 55 милијарди кубних метара годишње, који дном Балтичког мора води од Русије до Немачке. Наставком овог пројекта, који ће капацитете дуплирати на 110 милијарди кубика годишње, отвара се низ могућности евроазијског партнерства, где је неизоставан конституент и Кина. А то стратезима из Вашингтона личи на антиамеричку уроту на коју гледају са забринутошћу и подозрењем.

Свакако да су у праву: иако „Велика Евроазија“ није примарно усмерена против Американаца, она их у највећој мери искључује из послова на континенту, или их ставља у позицију млађег партнера. У овом светлу треба посматрати и дипломатско-обавештајну офанзиву САД у читавој Европи, где се државе по хитном поступку примају у НАТО, а руски и кинески утицај сузбија по сваку цену. Можда једини недостатак ове стратегије је у томе што она не може бити дугог даха – Пекинг и Москва са уживањем посматрају како Американци изгарају до максимума и троше огромне и све оскудније ресурсе – у геополитичком рату који не могу добити.

Русија је охрабрена вешћу да је Европска комисија добила мандат да преговара са њом о пројекту „Северни ток 2“. Упркос жестоком отпору америчких сателита, Пољске и балтичких земаља, већина држава ЕУ, на челу са Немачком, недвосмислено се одредила у корист овог пројекта. Будући гасовод је далекосежно стратешки значајан и из још једног разлога: у случају његовог пуштања у погон, као и јужног цевовода „Турски ток“, транзит руског гаса у Европу преко Украјине биће обустављен 2019. године. То ће Вашингтону одузети досадашњу могућност да преко Кијева има важну полугу притиска на Москву, а Бриселу ће донети олакшање, јер Украјина више неће бити тако велика препрека за сарадњу са Русијом. Другим речима, украјински проблем тада ће моћи да буде решен – на овај, или онај начин.

ПАРТНЕРИ У ИСПЛАТИВОМ ПОСЛУ Прошле недеље и европски комесар за енергетику Марош Шефчовић потврдио је да је добијен мандат за преговоре са Русијом. Још у априлу компанија „Nord Stream 2 AG“, са седиштем у Швајцарској, потписала је уговоре са пет европских партнера: „Engie“ (Француска), OMV (Аустрија), „Royal Dutch Shell“ (Холандија и Велика Британија), „Uniper и Wintershall“ (Немачка). Ове компаније су се обавезале да уложе половину од укупно 9,9 милијарди евра, док ће остатак дати руски „Газпром“. „Сав новац, како је и планирано, уплаћен је на рачуне ’Nord Stream 2 AG’“, изјавио је 15. јуна потпредседник „Газпрома“ Александар Медведев. Према његовим речима, „пројекат у потпуности испуњава захтеве европског законодавства, јер се реализује у складу са нормама које су важиле и за ’Северни ток 1’“. Не треба посебно наглашавати да су државе чије компаније учествују у изградњи гасовода највећи заговорници „Северног тока 2“, а њима треба додати и још две немачке компаније, E.ON и BASF, које ће учествовати у дистрибуцији гаса. На део профита рачуна и Шведска, јер ће гасовод пролазити њеним водама, а у овој земљи биће и део капацитета за изградњу цевовода.

Тако је заокружена конструкција од које сви профитирају и, што је још важније, где Русија и остатак Европе наступају као партнери у исплативом послу. За разлику од америчких планова за испоруке течног гаса Европи, где би лавовски део профита узимала једна страна, а енергент би био далеко скупљи него онај који нуди Русија из сибирских налазишта. Зато је Европа, како пише Тања Вујић у „Политици“, поручила Вашингтону да сама бира енергетске партнере, а не бира јој их Америка: „То је оно што званичном Вашингтону поручују владе у Бечу и Берлину у најновијој фази заоштравања трансатлантских односа. Повод за неуобичајено оштро обраћање Аустрије и Немачке Америци јесте одлука Сената САД да великом већином гласова (98 од 100) у четвртак одобри нови пакет санкција против Русије, поводом наводног мешања Москве у новембарске изборе за Белу кућу.“

Окосница нових антируских санкција Америке, како се наводи, јесте намера Вашингтона да оштро кажњава фирме које сарађују са руским енергетским компанијама, као и актере градње гасовода „Северни ток 2“. Отпор америчким намерама изразили су аустријски канцелар Кристијан Керн и немачки министар иностраних послова Зигмар Габријел у заједничком саопштењу. „Снабдевање енергијом Европе је ствар Европе, а не САД. Не можемо прихватити претње нелегалним екстратериторијалним санкцијама против европских компанија које учествују у развоју енергетског снабдевања Европе. Иза тих санкција стоји намера Вашингтона да обезбеди нове послове америчким нафтним и гасним компанијама науштрб других“, стоји у саопштењу Керна и Габријела, који су још оценили да Вашингтон врши нови „политички притисак“ на Европу и њене стратешке интересе. „Претња да ће немачке, аустријске и друге европске компаније бити изложене санкцијама на америчком тржишту само зато што учествују у гасним пројектима попут ’Северног тока 2’ заједно са Русијом, или их финансирају, додају апсолутно нови изузетно негативни аспект односима између САД и Европе“, оценили су Керн и Габријел.

И немачка канцеларка Ангела Меркел изразила је забринутост због предлога из Вашингтона да се кажњавају сви који учествују у инвестирању, продаји, изнајмљивању или обезбеђивању „роба, услуга, технологија, информација или подршке“ пројектима чији је циљ извоз енергије из Русије. „То се не сме догодити. Ми смо генерално против санкција са екстратериторијалним ефектима, што значи са последицама по треће земље“, упозорио је портпарол владе Штефен Зајберт, преноси „Политика“.

УЛОГА КАТАРА У ПОРУЦИ ЕВРОПЉАНИМА У свему овоме не треба заборавити ни улогу Катара, као снабдевача течним гасом који покрива 23 одсто увоза ЕУ. Изненадна криза, након посете америчког председника Доналда Трампа земљама Персијског залива, где је Катар осумњичен са „сарадњу са терористима“, пре би могла да личи на поруку европским лидерима – који на озбиљно повећање испорука руског гаса не могу да рачунају пре 2019. године – него за забринутост Вашингтона за терористичке претње. Уосталом, много је већа одговорност САД за настанак и јачање Исламске државе, него свих Арапа и Европљана заједно. Американци желе да одсеку великог снабдевача од европског тржишта – у тренутку када нуде своје услуге. Зато и не чуди што се Европљани све јасније окрећу Русији, као једином поузданом енергетском партнеру, који је уз то и довољно јак да физички заштити своје испоруке.

Вашингтон ће, наравно, наставити да притиска Европу да одустане од енергетске сарадње са Москвом, објашњавајући то и безбедносним питањима. Свакако да није случајно што се НАТО инсталира у свим подручјима где треба да прођу руски гасоводи. Украјина, Балтик, Балкан, то су додирне тачке између Русије и ЕУ, и заиста је чудно да Брисел до сада није имао мудрости и чврстине да заштити своје виталне интересе. Толика количина вештачки изазване нестабилности на самим границама ЕУ, као и унутар њих, дугорочно води не само продубљивању економске кризе већ прети и опстанку европске заједнице. Можда је крајњи час да се Европа разбуди и више окрене реалним партнерима са Истока, који ће уважавати њене легитимне интересе. И, наравно, да се спреми да одбија притиске Вашингтона, што оштра саопштења Берлина и Беча сада и потврђују.           

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *