Почетна / Свет / Дарвинове санкције

Дарвинове санкције

Коме најновији предлог закона о санкцијама Русији доноси највише штете, а коме највише користи? Изгледа да су амерички сенатори заслепљени својим унутрашњополитичким проблемима и суревњивошћу према председнику Трампу угрозили не само виталне интересе својих савезника и свој однос са њима, него и сопствене националне интересе

Чули сте за Дарвинову награду? То је, по њеном идејном творцу, Венди Норткат „признање онима који дају допринос продужењу људске врсте уклањајући се из људског генетског простора на узвишено идиотски начин.“ Добитник Дарвинове награде био је, на пример, хрватски студент који се разнео покушавајући да жонглира активним ручним бомбама маја 2001. Поред тога што је себе убио, овај студент је тешко ранио још шесторо људи. Попут њега, вашингтонски естаблишмент, овога пута оличен у Сенату, жонглирајући санкцијама против Русије ризикује да убије, пре свега друге, али и себе.
Оквир нових антируских санкција изнет је у амандману на закон који је изворно био усмерен на наметање санкција Ирану и предвиђа „широк дијапазон нових санкција према различитим кључним секторима руске привреде, укључујући рударство, металургију, транспорт и железницу“. Поред тога, у амандману се наводи да је посебно усмерен на „супротстављање гасоводу Северни ток 2, с обзиром на штетан утицај који би он имао по енергетску безбедност Европске уније (…) и енергетске реформе у Украјини“. Према нацрту закона, амерички председник може наметати санкције ентитетима и особама које „директно и значајно доприносе јачању способности Руске Федерације у изградњи инфраструктуре за извоз енергената“, или Русију снабдевају „добрима, услугама, технологијом, информацијама или подршком која би директно и значајно могла олакшати одржавање или ширење, модернизацију или поправку енергетске инфраструктуре“. Разлози за ове санкције је, како се наводи у предлогу закона, кажњавање Москве због „кршења територијалног интегритета Украјине и Крима, дрских компјутерских напада и мешања у (америчке) изборе и континуиране агресије у Сирији“. Сенат је амандман усвојио већином од 97 гласова „за“, два „против“ и једним уздржаним, а да би постао закон, мора још добити подршку Представничког дома и потпис председника.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *