Да ли имамо српског Уелбека?

Први роман Филипа Грбића нуди генерацијски наратив о младим, животно осујећеним остацима некадашње средње класе

Када млади аутор улази у свет прозе првом књигом, а некако се наметнуло у последњих неколико деценија да та прва књига буде роман, пажња читаоца готово неминовно се усредсреди на формалне аспекте дела: композицију, структуру, мотиве, стил, начин приповедања – с правом. Јер, у мору романескних експеримената лествица се спустила толико ниско да се под „уметнички експеримент“ често подводи пука неспособност да се исприповеда прича. Отуда је писац ових редова са извесним неповерењем пришао књизи необичног наслова, Руминације о предстојећој катастрофи, пословично опрезан спрам „нетранспарентних“ наслова. Ипак, већ прве странице текста разувериле су га.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *