Почетна / Интервју / Владимир Мереник – Тајне декодирања националног идентитета

Владимир Мереник – Тајне декодирања националног идентитета

Како су за неке периоде средњовековне српске историје писани извори оскудни и фрагментарни, то је извесно да поједини сачувани печати могу бити драгоцени извор или допуна већ постојећим писаним изворима

На овој београдској изложби печатњака и печата из Збирке Историјског музеја Србије чије сте Ви аутор, посетиоци имају прилику да виде и један предмет вероватно старији од хиљаду година! Реч је о Стројимировом печатњаку. Управо поводом овог драгоценог печата, издвајају се два питања – који је пут прешао до Збирке и шта сфрагистима (сфрагистика, помоћна историјска наука која проучава печате, нарочито на старим повељама) може да каже о овом предмету који је био тема неколико научних студија?

Стројимиров златни печатњак (типар) је откупљен на аукцији у Минхену јула 2006. године. Био је део приватне немачке колекције и појавио се у аукцијској кући GORNY&MOSCH из Минхена. Заслугом Конзулата Србије у Минхену и, пре свега ангажманом вицеконзула Николе Марковића, који је добио сигнал из Београда од тадашњег шефа Катедре за националну археологију проф. Ђорђа Јанковића и тадашњег министра културе Драгана Којадиновића, откупљен је овај драгоцени артефакт. После је предат тадашњем директору Историјског музеја Србије Андреју Вујновићу, а он је проследио мени, као кустосу и руковаоцу Збирке печата. Бугари су такође били заинтересовани на аукцији, јер је Стројимир после прогонства из Србије живео у Бугарској и био ожењен Бугарком. Овај типар из српске историје раног средњег века у натпису садржи име Стројимира, српског владара из друге половине 9. века. Архонт (кнез) Стројимир био је средњи син кнеза Властимира, по којем је ова преднемањићка династија добила име Властимировићи. Претпоставља се да је овај печатњак могао настати у Бугарској, мада има мишљења да је настао у Србији у време његове краткотрајне владавине. Овај печатњак је служио за приватну, свакодневну употребу власника, а алка на врху говори о томе да је ношен око врата или око руке. Натпис на грчком језику у преводу: „Боже, помози Стројимиру“ и патријаршијски крст говори о томе да је владар хришћанин, а управо друга половина 9. века је и време христијанизације Срба и Бугара.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *