Ванземаљац као алегорија за љубав Западу

Сила привлачности – дело Фјодора Бондарчука у типично америчком комерцијалном руху

Руски СФ спектакл коју управо гледа и наша биоскопска публика, „Сила привлачности“ Фјодора Бондарчука, непријатни је доказ новог времена потрошачког друштва које не сме да познаје никакве границе, идеолошке, културне, историјске, нити било какве друге сукобе и разлике

Научна фантастика је у руској кинематографији ретка појава. Још је ређе да се било ко од тамошњих аутора одлучује да сними комерцијални филм у овом жанру и да успе да за њега обезбеди замашан буџет. То се догодило наследнику чувеног руског синеасте Сергеја Бондарчука, средовечном и такође славном режисеру и глумцу Фјодору Бондарчуку, познатом и по успешним делима као што је својевремено била ратна акциона драма „Девета чета“, али и по једва осредњим остварењима какав је рецимо био његов претходни рад, ратни спектакл „Стаљинград“. Најновије режисерско опробавање Бондарчука Млађег, СФ филм „Сила привлачности“, који је недавно доспео и до наших биоскопа, међутим, далеко по лошем надмашује све што је он до сада урадио. Занимљиво је, додуше, да је најадекватнија оцена његовог филма у најмању руку амбивалентна. С једне стране, најпре техничке, немогуће је не похвалити повољан визуелни утисак који, посебно на великом екрану, „Сила привлачности“ неминовно изазива. Кадрови лако освајају наклоност млађе публике којој се својом површном привлачношћу, а суштинском празнином, филм и обраћа. Овај СФ, наиме, готово до безобразлука, мада делује и из чисте фрустрираности аутора који није у стању да адекватно докаже своје квалитете и потенцијале, копира савремени хиперкомерцијални холивудски биоскопски спектакл. Да се у Бондарчуковом филму којим случајем говори енглески, он се ни по чему не би разликовао од презасићене холивудске комерцијале којом се годинама упорно и методично претоварају мултиплекси широм планете. Да ли је у овом случају бизарног „позитивног сучељавања“ у свему другоме до екстрема супротстављених страна, Истока и Запада, Русије и Сједињених Држава, демонстрирано нивелисање о питању учинка уништавања гледаочевих сивих ћелија с обе стране гвоздене завесе, или је пример да је културни рат који се води паралелно са свим другим видовима борбе ове две стране света напрасно постао сувишан, готово да је сасвим неважно. Јер „Сила привлачности“ је непријатни доказ новог времена потрошачког друштва које не сме да познаје никакве границе, идеолошке, културне, историјске, нити било какве друге сукобе и разлике. „Сила привлачности“ је доказ да је процес пацификовања и заглупљивања потрошачке масе успешно окончан, као и да су тријумфално обављени транзициони радови у свим деловима света, па чак и у Русији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *