Почетна / Србија / Тамо далеко су пријатељи

Тамо далеко су пријатељи

Уз третман несразмеран величини две земље и највише потписаних споразума у односу на друге учеснике изузетно значајног међународног форума у Пекингу, Кина је показала да, поред традиционалног пријатељства, у Србији види и једног од својих најзначајнијих партнера у Европи

Да стратешко партнерство између једне мале земље, као што је Србија, и економског гиганта као што је Кина, није пука куртоазна фраза јасно се видело на међународном форуму „Појас и пут, међународна сарадња“, који је организован под покровитељством кинеског председника Си Ђинпинга у Пекингу. Међу 28 шефова држава и влада и шефова три међународне организације – Уједињених нација, Међународног монетарног фонда и Светске банке – премијер и изабрани председник Србије Александар Вучић предводио је делегацију Србије, једине земље бивше Југославије која је учествовала на овом форуму. А да би срдачност и традиционално пријатељство били посебно наглашени, поред сусрета државника две земље несразмерних димензија, различитог утицаја у свету и веома далеко једна од друге, на свечаној вечери добродошлице гостима и учесницима Форума у једном тренутку салом се заорила српска песма „Тамо далеко“.
СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО „Пријатељи који долазе издалека чине да једна држава брже напредује“, рекао је председник Кине Си Ђинпинг, честитајући Вучићу победу на председничким изборима. „Под вашим руководством, Србија ће економски и политички још брже напредовати. Ви сте допринели добрим односима наше две земље. Наша билатерална сарадња је тренутно на највишем нивоу. Спреман сам да радимо заједно на учвршћивању односа и стратешког партнерства наше две земље“, казао је Си на одвојеном састанку са премијером Вучићем.
А на састанку са премијером Кине Ли Кећангом, поред разговора о конкретним економским пројектима, Вучићев колега изразио је наду у проширење области сарадње. „До сада смо имали успеха у свему што смо заједно радили“, истакао је, уз запажање да многе друге земље примећују да Србија и Кина имају специјалне везе и желе да достигну тај ниво у својим односима.
Такав третман изазива посебно задовољство, које премијер Вучић није ни крио: „Веома сам поносан и задовољан што је Србија на светском догађају број један на овакав начин заступљена. Мислим да нисмо обрукали наше грађане и да могу да буду задовољни оним што смо учинили. Успели смо да представимо све наше пројекте, да разговарамо о важним темама, али и да вратимо наду и резултате грађанима у нашој земљи.“

ДУГОРОЧНА ИНИЦИЈАТИВА Колики је значај овог скупа показују подаци о мултидимензионалном концепту познатом као Иницијатива „Пут и појас“. Иницијатива „Пут и појас“ има дугорочни карактер, и за њено остваривање је предвиђен рок од 35 година и директно учешће око 60 земаља Азије, Африке и Европе. Досад је меморандуме и друге документе о учешћу у реализацији Иницијативе потписала половина – 30 земаља. Према доступним информацијама, цена овог мегапројекта износиће око 900 милијарди долара, плус 315 милијарди долара које би уложила Европска унија за проширивање и модернизацију сопствене инфраструктуре.
Амбициозном визијом предвиђено је васкрсење древног Пута свиле као модерног путног, трговинског и економског коридора од Шангаја до Берлина. „Пут“ би пролазио кроз Кину, Монголију, Русију, Белорусију, Пољску и Немачку, укупном дужином од око 13.000 километара, стварајући економску зону која се простире на више од трећине обима Земље.
Планом је обухваћена изградња брзих пруга, путева и ауто-путева, мрежа за пренос и дистрибуцију енергије и мрежа оптичких каблова. Градови и луке дуж ове руте забележиће економски развој.
Ланац инфраструктурних пројеката створиће највећи светски економски коридор, који покрива популацију од 4,4 милијарде људи и економије вредне укупно 21 билион (21.000 милијарди) долара.
До данас је дуж појаса успостављено 50 индустријских паркова, где је тренутно запослено милион радника, а донели су 100 милијарди долара прихода земљама у којима се налазе, само кроз порезе.

СРБИЈА ПЛУС 15 Земље југоисточне и централне Европе, међу којима је и Србија, учествују у Иницијативи као групација „Кина плус 16“. За реализацију пројеката инфраструктурног повезивања ове групације, као дела глобалног пројекта „Појас и пут“, Кина је издвојила 13 милијарди долара. Од тога, за Србију је у старту, када је предвиђени износ био десет, а не садашњих 13 милијарди долара, одвојено 1,5 милијарди долара, што говори да наша земља има врло значајну улогу у оквиру Иницијативе.
Преузимање „Железаре Смедерево“ од стране кинеске компаније „Хестил“ због свог значаја је највидљивији знак те сарадње до сада и, поред изградње моста Земун–Борча, представља ваљан модел будуће сарадње.
Укупна вредност свих инфраструктурних пројеката у Србији, који се реализују или су у плану за наредни период, износе 14,7 милијарди евра. Обраћајући се учесницима форума „Појас и пут, међународна сарадња“, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић казала је да је „за Србију питање транспорта питање регионалне, континенталне и интерконтиненталне сарадње, а наш циљ је да модернизујемо, реконструишемо, и где је потребно, градимо нове деонице и објекте на главним европским транспортним коридорима“, посебно наглашавајући да је Србија већ имплементирала „конективити агенду“ на коју се ослања велика кинеска иницијатива „Један појас – један пут“, и објаснила да тај приступ не укључује само повезивање инфраструктуре већ и реформске мере у циљу постизања интероперабилности транспортних система.
Као пример, Михајловићева је навела да укупно време потребно за железнички транспорт од Солуна до Будимпеште, на 180 километара дужем Коридору 4 износи 26,5 сати, док је на Коридору 10 за исту руту потребно 49 сати. То је зато што се чак 25 сати троши само на царинске процедуре на Коридору 10, рекла је министарка Михајловић, истичући да је наша земља иницијатор приступа са једном царинском испоставом за све граничне прелазе са суседима. А што се тиче Кине, од јануара ове године грађани обе земље могу да се посећују без виза.

ПРУГЕ И ПУТЕВИ Иницијатива „Један појас – један пут“ данас је у савременом свету најзначајније место за решавање и проблема путне, железничке и аеродромске инфраструктуре, али и пут којим се решава однос мира и будућности, где другачији народи, друге религије могу да се разумеју и да живе заједно, истакао је премијер Вучић на састанку са премијером Кине, после којег је уследило потписивање Споразума о зајму са „Ексим банком“ за финансирање Пројекта реконструкције и модернизације железничке деонице Београд Центар – Стара Пазова.
Не скривајући понос, Вучић је навео да је Србија потписала највише уговора на форуму у Кини. Помињући инфраструктурне пројекте премијер је поновио да ће за непуне три године возови од центра Београда до центра Новог Сада стизати за 45 минута и да ће развијати брзину до 200 километара на сат, а „сада ће се од Београда до Будимпеште стизати за око три сата“.
Потписан је важан уговор везан за Коридор 11, односно спајање Србије са Црном Гором и излазак на море. Ради се о врло важној деоници Прељина–Чачак–Пожега, тешкој деоници од 30 километара са 27 мостова и три тунела…
Када су у питању будући планови и пројекти, треба поменути договоре у вези с нашим широкопојасним интернет-мрежама, даљим активностима што се тиче оптичких влакана и каблова, а све у циљу успостављања нове мреже и стварања услова да се уђе у разговоре или са „Хуавејем“ или ЗТЕ, односно са неком кинеском компанијом, а на тему 5-Ге мреже. Вучић је то објаснио рекавши да смо „све до сада имали комуникације људи са људима, а у будућности ћемо имати комуникацију машина са машинама и не смемо да заостанемо. Морамо да имамо спремну инфраструктуру и у том погледу“.
Разговарало се и о Аеродрому „Никола Тесла“, уз очекивање да се две кинеске компаније јаве у вези с тим и подигну и цену и углед једном од најбрже растућих, ако не и најбрже растућем аеродрому у Европи. Ту је и отварање авио-линије Београд–Пекинг, коју је подржао и кинески председник Си Ђинпинг.
Посебни разговори вођени су са две кинеске компаније у вези с РТБ Бор, а премијер Вучић је разговарао и са једним од најбогатијих људи у Макау који је посебно заинтересован и за РТБ Бор, али и за бање и туризам у Србији. Србија је понудила најбоље услове и велику државну помоћ и подршку све у циљу да се реше проблеми и донесе будућност истоку Србије. До детаља се разговарало и о решавању проблема „Икарбуса“, где ради 250 људи…
Форум је окончан чилеанским и грчким предлогом да се Форум одржава једном годишње или једном у две године, а премијер Александар Вучић предложио је да следећи Форум иницијативе „Један појас – један пут“ буде у Србији.
„Ми смо једна од најмањих земаља овде, па сам слободан да предложим да се следећи форум одржи у Србији. Знам да ово није скромно с моје стране, али добродошли сте у Србију“, навео је у свом обраћању премијер Вучић. Уколико би се заиста наредни самит дешавао у Србији, то би био велики доказ поверења Кине у нашу земљу, а долазак још више инвеститора био би извеснији.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *