Почетна / Интервју / Роберт Гокл – Зашто је Аустрија убијала Србију

Роберт Гокл – Зашто је Аустрија убијала Србију

У Музеју Војводине у Новом Саду протекле недеље представљен је филм „Пут у рат“ историчара и редитеља Роберта Гокла. То је био повод да са овим научником разговарамо не само о страшним злочинима почињеним током аустроугарског војевања по Србији него и о патриотизму, суочавању са историјом свог народа и односу друштва према сопственим злочинцима

У Аустрији се данас веома мало зна о ратним злочинима које су током Првог светског рата починили аустроугарски војници, а на немачки језик никада није преведена документација швајцарског професора Арчибалда Рајса, па је управо то подстакло историчара и редитеља Роберта Гокла да направи филм „Пут у рат“, који је прошле недеље приказан у Музеју Војводине у Новом Саду. Додатни мотив за стварање овог филма лежи у чињеници да су, како каже, „протеклих деценија историчари, политичари и новинари у Аустрији расветљавали само учешће Аустријанаца у нацистичком режиму, док се нико није дотицао Првог светског рата“.

Догађаји у Србији, истиче Гокл, нису се уклапали у слику Хабзбуршке монархије, која је после 1945. године приказана као пандан немачком националсоцијализму, „изгубљеном рају“ пре светских ратова и расизма, тако да су злочини над цивилима у њено име остали потпуна непознаница. Гокл наглашава важну Рајсову улогу у расветљавању стотина и стотина ратних злочина над српским народом наводећи да је знаменити швајцарски лекар, саслушавајући бројне аустроугарске заробљенике, ексхумирајући убијене из масовних гробница, начинио документацију о злочинима над Србима која је годину дана касније објављена широм света. И поред те чињенице, каже Гокл, други ратни злочини, попут покоља у Белгији 1914. почињеног од стране немачких трупа, као и геноцид у Јерменији, доспели су у уџбенике, док ратни злочин почињен над српским цивилима то није до дан-данас. Иако су истраге потврдиле покољ, изостала је потрага за починиоцима и ниједан кривац није осуђен.

Гокл наглашава да је балкански фронт 1914. био симптоматичан за став монархије и њене војске, јер је на том фронту Аустроугарска била сама одговорна и све је текло према дуго припреманом ратном плану, који је од почетка предвиђао бескомпромисно, чврсто деловање према српском цивилном становништву и то не само у Србији већ на читавој територији монархије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *