Почетна / Документи / Маргиналије маргиналца – У ДОБРОВОЉНОМ ИЗГНАНСТВУ

Маргиналије маргиналца – У ДОБРОВОЉНОМ ИЗГНАНСТВУ

У иностранство сам кренуо као грађанин света, а овамо сам, из отпора према антисрпској пропаганди постао гневни родољуб. Предност двојног држављанства је могућност да од сваке стране узимаш оно што је најбоље, окрећући леђа ономе што је лоше. У Француској ми је пријатно онолико колико успевам да се ни у шта не мешам

Питаш ме када сам се, како и зашто обрео у Поатјеу? Шта је учинило да ту доспем у последњем раздобљу целоживотног трагања за слободом? И јесам ли је нашао? Можда. Открио сам је, у ствари, тамо где је одувек обитавала, у самом себи. Окружење, поодмакле године, отклон према свакидашњици, учинили су да она у мени заблиста.

Овом граду на југозападу Француске годинама сам се, неосетно, приближавао да се на крају сусретнемо укрштајем неразмрсивог сплета случајности и нужности. Ту сам, седамдесетих година, обављао посао лектора нашег језика, учврстивши нека познанства која ће се доцније показати корисна. Припремао сам, из далека, одступницу, не само из Београда него и из Париза. Ту сам стао на црту преко које се даље не иде. Ту црту – бедем, обалу, насип, брег – помиње и Његош, алудирајући на пораз што га је Шарл Мартел почетком осмог века задао надирућим Маврима:

Францускога да не би бријега

Аравијско море све потопи!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *