Почетна / Документи / Маргиналије маргиналца – ПРОИЗВОЉНА УПОТРЕБА РЕЧИ

Маргиналије маргиналца – ПРОИЗВОЉНА УПОТРЕБА РЕЧИ

Свети Иларије Пиктавијски (умро око 366), епископ из Поатјеа, борац против аријанске јереси, беседник и црквени песник, једну молитву завршава овако: „Подари ми, Господе, истинско значење речи, светлост ума, отменост језика и правичност истине.“ Ово програмско начело је истовремено естетичко, етичко, религиозно и политичко. Какви смо са речима, такви смо са бићима и стварима

Јадне речи, у шта их све не уваљују и како их не понижавају… Као и нас, уосталом: али речима је теже, не могу да се бране. Обезвијали смо од спиновања, вазе на списатељским столовима пуне су флоскула, а скакање с предмета на предмет зове се, не знам зашто, замена теза. Неки су се појмови офуцали до непрепознатљивости. Мондијализам је, некад, означавао уверење да је планета Земља заједнички простор опстанка и напредовања људске врсте. То је осећање, крајем 19. века, шабачки гимназијалац Коста Абрашевић изразио ускликом „Свет је наша отаџбина“. Онда је дошла мондијализација као програм капиталистичког запоседања земаља и континената претворених у заједничко тржиште, уз утапање постојећих нација у сиву потрошачку масу. Уместо слободне размене духовних добара, на свестрану корист земаља и народа, добили смо агресивни полет мултинационалних компанија, са продукцијом, конкуренцијом и профитом као врховним божанствима нове, световне религије. Та мрачна сила, звана Економија, повремено упада у хистерични климактеријум, односно Кризу, пред којом и њени управитељи стоје немоћни.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *