КЊИГЕ И ЖИВОТ

Мирослав Перишић, Јелица Рељић
КУЛТУРА СРБА У ТРСТУ 1751–1914
Архив Србије, Српска православна црквена општина у Трсту, Београд, 2016

Студија садржи три уводне речи (др Мирослава Перишића, директора Архива Србије, Његовог преосвештенства епископа аустријско-швајцарског г. Андреја и Златимира Селаковића, председника Српске православне црквене општине у Трсту) и осам поглавља са текстовима домаћих и страних аутора о историји српске заједнице у Трсту, грађењу две цркве, угледним српским породицама и појединцима, духовницима, књижевницима и владарима чија је делатност утицала на културу Срба у Трсту, те Српској школи „Јован Милетић“, Хору Цркве Светог Спиридона, Библиотеци и Архиву Српске православне црквене општине и радовима на рестаурацији Цркве Светог Спиридона.
Књига Култура Срба у Трсту 1751–1914 богато је илустрована студија која прати истоимену изложбу у Архиву Србије, а заједно са књигом Култура Срба у Дубровнику 1790–2010 чини целину у оквиру пројекта Архива Србије на заштити и представљању архивске грађе и културно-историјског наслеђа српског порекла ван граница Србије.

Душан Пајин
ЗА СВЕЧОВЕЧАНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ ДИМИТРИЈЕ МИТРИНОВИЋ (1887–1953)
„Пешић и синови“, Београд, 2016

Димитрије Митриновић, један од визионара и великана културе 20. века, живео је и радио у бурним временима, непрекидно вођен жељом да подстакне позитивне промене у својој околини и ширим размерама. Развој Европске уније који је уследио после његове смрти дао је једну реалистичну, историјску димензију његовим визијама које су многима изгледале као пука утопија. Ова књига посвећена је његовој личности, идејама, визијама и иницијативама.

Јелена Пилиповић
КА ЛЕПОТИ. ЕРОТОЛОШКО ЧИТАЊЕ САПФИНЕ ПОЕЗИЈЕ
„Академска књига“, Нови Сад, 2016

„У књизи Ка лепоти ауторка посматра слатке речи песникиње Сапфе, које су са пламеном измешане (Плутарх из Херонеје) и тако прати, или, како сама каже, уходи еротско рађање њихове лепоте. И док то чини, истим пламеном захваћене су и њене очи и њен дух, па и њене речи – као и Сапфине – постају еротизоване и сијају и светле њиховим изворним сјајем и лепотом.
У приближавању (Хераклит) поезији древне песникиње, Јелена Пилиповић понесена је овим емпедокловским начелом: исто се сазнаје истим. Али и овим: посматрајући свој предмет, мишљење у највишем, екстатичком тренутку посматра и себе само.
Као и певање божанствене (Алкеј) Сапфе.
Тај придевак божанствен припада и оном ко, пишући о Сапфи, може да се вине до њених небеских висина. Јелена Пилиповић у томе је успела, без сумње“, закључује проф. др Никола Страјнић.
Јелена Пилиповић (Београд, 1972) предаје на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Властимир Станисављевић Шаркаменац
ГОЛГОТА
„Интерпринт“, Београд, 2016

Један од наших писаца у расејању у част стогодишњице Великог рата спевао је два сонета посветивши их „неумрлом класику“ Милутину Бојићу. И сам на песниковом инспиративном трагу, Шаркаменац је исписао руковет својих песама „бола и поноса“.

Момчило Исић
СЕЉАШТВО У СРБИЈИ 1918–1941
„Филип Вишњић“, Београд, 2016

Тротомна студија, својеврсна „лична карта“ доминантног друштвеног слоја у Србији за време Краљевине СХС/Југославије, који је и највише уложио у њено стварање. Трилогија Момчила Исића један је од најзначајнијих и највећих индивидуалних подухвата у новијој српско историографији. Скоро да ништа из сељаковог економског, социјалног, политичког, културно-просветног и верског живота није промакло Исићевој анализи.

Аријус ван Тинховен
СТРАХОТЕ РАТА У СРБИЈИ, ДНЕВНИК РАТНОГ ХИРУРГА
Архив Србије, „Утопија“, Београд, 2016

Дневничке белешке Аријуса ван Тинховена, ратног хирурга који је током друге половине 1914. и почетком 1915. боравио и радио у Ваљевској болници, први пут су објављене 1915. године. Овај ратни хирург, руководилац одељења за хирургију у Ваљевској болници, први је јавно говорио о страдању цивилног становништва у Србији и окрутном поступању аустроугарских трупа. У Србији је боравио до фебруара 1915, када се враћа у Холандију због опоравка од пегавог тифуса.
Осим ратних сећања, издање садржи и фотографије које је доктор Тинховен начинио, a којe сведоче о страхотама рата и условима у којима се особље Ваљевске болнице бринуло о рањенима и болеснима.

Натанијел Хоторн
КУЋА СА СЕДАМ ЗАБАТА
„Филип Вишњић“, Београд, 2017

Натанијел Хоторн, код нас најпознатији по роману Скерлетно слово, био је први амерички романсијер светског значаја. Кућа са седам забата је његов други по реду роман са свим оним темама присутним и у осталим његовим делима: сенке прошлости, грех, злочин, освета, искупљење и поука. Радња је смештена у стварној кући из доба Салемских процеса вештицама, а њен мрачан и сетан тон о уклетим сећањима као таквим, причама о духовима, елементима озлоглашене историје Хоторнове породице у процесима крајем 18. века представљају не само неизбежно штиво за љубитеље готског романа већ и за читаоце истанчаног духа.