Почетна / Свет / КАКО ЈЕ ФРАНЦУСКА ПОНОВО КАПИТУЛИРАЛА

КАКО ЈЕ ФРАНЦУСКА ПОНОВО КАПИТУЛИРАЛА

ИЗБОР ЕМАНУЕЛА МАКРОНА ЗА ПРЕДСЕДНИКА

Председнички избори у Француској били су сукоб промена и статуса кво, народа и елите, радника и капитала, Европе и Запада, патриотизма и глобализације. Победило је ово друго

Jедан од највећих француских књижевника Оноре де Балзак изјавио је још у 19. веку, док његова земља није имала овако богату демократску традицију, да „Французи воле да бирају нову владу, под условом да она остане иста“. Управо то су урадили и на управо одржаним председничким изборима. Изабрали су новог председника који ће бити исти као и претходни. Свесно су изабрали лаж, јер су, макар у дубини душе, морали знати да је Емануел Макрон само наставак Франсоа Оланда другим средствима, односно с другим лицем. Макронова лаж била је очигледна свакоме ко је желео да је види, али су Французи, као што је рекао један од председничких кандидата испалих још у првом кругу Жак Шеминад, „превелике кукавице“ да би се одрекли статуса кво и пригрлили промене које им је нудила Марин ле Пен.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Победа у поразу

Иако је изгубила трку за Јелисејску палату, Марин ле Пен и њен Национални фронт могу да буду веома задовољни, јер су у другом кругу избора освојили више од трећине гласова, односно подршку 10.644.118 бирача. Поред тога што се ради о историјском рекорду за ову партију, у односу на подршку из првог круга ово је повећање за више од четири милиона гласова. Треба, такође, подсетити да је на председничким изборима 2012. Ле Пенова освојила 6.421.426 гласова, док је њен отац Жан-Мари ле Пен у другом кругу председничких избора 2002. освојио 5.525.032 гласа.
Најбоље резултате на овим изборима Национални фронт је остварио на Корзици (48,52 посто), на северу Француске (47 посто), у Прованси и Азурној обали (44,53 посто) и у региону Гранд ест (42 посто). Ови резултати, поред осталих, указују на значајне могућности које ова партија може имати на предстојећим парламентарним изборима, и да није незамисливо да, какву год владу Макрон формира, управо она буде главна опозиција.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *