Г7 милијардери из Tаормине и феминисткиње

На данима Г7 у Таормини на Сицилији, господари филантропи класног глобализма и космополитизма, слободног кретања робе и робификованих људи одлучили су: укидају се масовне депортације. Пардон, масовна искрцавања миграната из Африке! Шта нам то открива?

Да ли сте чули? То није шала, нити провокација. То је, ако ништа друго, стварност која је превазишла машту, и која је, у ствари, учинила прихватљивим оно што је незамисливо. На данима Г7 у Таормини на Сицилији, господари филантропи класног глобализма и космополитизма, слободног кретања робе и робификованих људи одлучили су: укидају се масовне депортације. Пардон, масовна искрцавања миграната из Африке. Добро сте разумели: ствари стоје баш тако.

[restrict]

Две чињенице упадају уочи:

  1. Значи није истина, господо глобализма и глобализери конкурентности, да се процеси масовних миграција не могу контролисати и регулисати, како за добробит миграната (имајући у виду и њихове трагедије на мору), тако и Италијана. Штавише, према вашој одлуци, они могу бити потпуно заустављени. Не увек, да буде јасно, већ само када господа то пожеле, само за време једног аристократског самита милијардера космополита који су се састали на конференцији у Таормини. Зашто сте онда – питамо понизно – одлучили да у осталом делу године навала миграната не може да се контролише и да је она „неповратна“, да користимо вашу омиљену реч?
  2. Очигледно је да сада господари класног глобализма депортују мигранте робове како би:

а. снизили трошкове радне снаге;

б. произвели хоризонталне борбе међу мигрантима и домороцима;

в. наметнули нови антрополошки профил homo migrans et globalis (не са циљем да се интегришу имигранти већ да се домороци сведу на мигранте).

И онда, наравно, пошто морају да одрже свој раскошни самит у Таормини, потрудили су се да без икаквих тешкоћа задрже на потребној удаљености нови плебс глобализације, „оне безубе“ (Холанд) и „презрене“ (Хилари Клинтон), који долазе чамцима из Африке. Јер – будимо искрени – та господа нас мрзе: мрзе обичне сиромашне људе – било да је неко мигрант или домородац (не задуго) – они мрзе понижене, мрзе народ у целини, они мрзе свакога ко не припада уском кругу елите и њеног плаћеног интелектуалног клера.

Мрзе их онолико колико су рекли, по завршеном самиту, да је неопходно да се интегришу и прихвате.

КРАЈ ФЕМИНИЗМА Збогом универзалној еманципацији, јер феминистички покрет је сада само вектор капиталистичке постпролетерске модернизације са bad girl, тим лажним антибуржоаским опонентима типа „Пуси рајот“ и „Фемен“.

 И би феминизам. То је био свети антикапиталистички покрет усмерен на признавање пуног достојанства жене у њеној другости и несаломивости у односу на мушкарце. Данас феминизам више не постоји. Или, боље речено, опстаје само као феминистички индивидуализам усмерен на напуштање патерналистичког модела, свакако не ради племенитог идеала универзалне еманципације већ ради интеграције женске популације у глобално тржиште флексибилног и несигурног рада. То је интеграција омогућена уништавањем традиционалног породичног модела.

Зато, примећујемо два модела:

Безусловна корпоратизација У овом смислу, феминизам постаје, упркос својој дефиницији, вектор посткапиталистичке и постпролетерске модернизације и потпуног потчињавања света живота логици безусловне корпоратизације. Није нимало случајно да се женска питања, у складу са доминантним дискурсом, никада не појављују као скандал неједнакости и суперексплоатације на нивоу зарада, већ само и увек као индивидуализам искорењивања старих буржоаских форми (арбитрарно одбачених као патерналистичких, мачо и сексистичких) и као тријумф нове жене менаџера ослобођене од обавеза материнства демонизованих као застареле и самим тим ауторитарне.

Глобализовани конформизам Либерална варијанта менаџера жене коегзистира, као израза супротан самом феномену, са анархистичком фигуром и new global феминизмом у моди типа bad girl, са тим лажним антибуржоаским опонентима (већ поменутим групама „Пуси рајот“ и „Фемен“ и бројним другим постмодернистичким иконама глобализованог конформизма, као лажних опонената, а у ствари, оне су суштински потпуно идеолошки утемељене у класној глобализацији). Десница новца и Левица морала, либерална и анархистичка страна, и даље су, чак и у овом случају, чувари постбуржоаског и постпролетерског система неетичког понашања. Ситуација је трагична, али није озбиљна.      

Превод са италијанског Драган Мраовић

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *