Почетна / Писма читалаца / Безобзирно и до краја!

Безобзирно и до краја!

Родитељи не треба да воде децу у спортске клубове и на тренинге да би постали фудбалери, треба да их шаљу у судије јер ту не треба ни знање, ни морални интегритет, ни било каква врста одговорности а одлучује се о резултатима пресудних утакмица и о исходу такмичења

Поштовани уредниче,
Наставак првенства показаће, сасвим сигурно, на шта је све спреман овај човек и његове исте такве колеге а има их у великом броју. Они ће, то вам гарантујем, ИЋИ ДО КРАЈА! И баш је њих, и оне који им наређују, или већ шта раде, брига и за јавност и за објективност и коначно за фудбал у Србији. Наравно, да бих био срећан, баш као и Ви, надам се, да одговорни органи предузму нешто што би зауставило ову срамну операцију ликвидације регуларности у српском фудбалу.
Као велики љубитељ српског фудбала и пажљиви посматрач наших утакмица имам потребу да се преко Вас и Вашег листа обратим јавности и пре свега осталог кажем да је неопходно да се истакне да је фудбалски судија СРЂАН ОБРАДОВИЋ централна и кључна личност овог првенства. Треба запамтити то име и ако му уз мој прилог објавите и слику, треба запамтити и то лице и тај стас и ту униформу. Он, пре свега он, решио је питање шампиона државе у фудбалу. Он је прва звезда нашег фудбала! А звезде треба да блистају. У дербију између Звезде и Партизана он је омогућио Звезди да постигне гол из дубоког, полуметарског аута, а онда је у истом стилу у дербију Војводина–Звезда са своја два потеза поразио Војводину. Овде је прибегао другим средствима из свог, и не само свог, широког репертоара: потпуно неосновани црвени картон играчу Војводине и непостојећи или најблаже речено више него сумњив пенал на штету новосадског клуба. Са три потеза четири бода у корист једног тима – то не могу ни Меси ни Роналдо, али може судија Обрадовић! Плакао је играч и капитен Војводине Антић због учињене ове скандалозне одлуке, сузама је немо и немоћно протестовао против неправде, али судија Обрадовић није ни трепнуо јер наложени и договорени посао се мора обавити. Сурови извршитељ.

С правом је већ речено да он, судија Срђан Обрадовић треба да понесе титулу ЗЛАТНЕ КОПАЧКЕ за сезону 2016/2017. Какав Леонардо, какав Ђурђевић, какав Доналд, какав Евертон, какав Канга и Малбашић, какви сви остали фудбалери када Обрадовић и дружина оних који их делегирају, као и оних који су функционери у неким клубовима ведре и облаче у српском фудбалу. Раде све шта им падне на памет и не знају не само за било који и какав морал него ни за Бога. И ниједан од судија да се побуни и каже речи негодовања и да упозори да је ово што се дешава опасно рушење мало преосталог угледа судијске организације. Међу њима влада права завера ћутања и показује отворена небрига за очување оно мало преосталог могућег интегритета.

На све то редовно се након одиграних кола и катастрофалних грешака судије у јавности појављује некакав секретар судијске организације Радојчић, који безочно брани сваки потез својих саучесника у операцији уништавања српског фудбала. Принцип је јасан – кадија те тужи, кадија ти суди и кадија извршава казну. И не само то, Обрадовић је показао да је недостојан да буде пети судија јер није видео или тачније није хтео да види дубоки аут након кога је пао гол, али то ништа није сметало његовим колегама и руководиоцима у надлежним органима да му повере улогу првог и главног судије на новом дербију. Или га је баш то и управо то препоручило за обављање срамног задатка!

Родитељи не треба да воде децу у спортске клубове и на тренинге да би постали фудбалери, треба да их шаљу у судије јер ту не треба ни знање, ни морални интегритет, ни било каква врста одговорности а одлучује се о резултатима пресудних утакмица и о исходу такмичења. Ту, једино ту, нема никаквог ризика од санкција ако украдете резултате до којих генерације играча и тренера долазе упорним радом, знањем и знојем. Фудбалски терени нису више простори на којима влада правда и правило да бољи побеђује. Ако се не договоре управе клубова, ако на намештање не пристану фудбалери, на сцену ступају фудбалске судије које рачунају на ћутање надлежних фудбалских органа и савеза.

Наше судије доносе непоштене, незналачке и срамне одлуке и о милионима евра и пресуђују у свом интересу или у интересу оних који им наређују или оних који их подмићују. Не шаљите децу, понављам, да се баве фудбалом да би показали да најбољи побеђује јер то у српском фудбалу, последњих година, не важи! Побеђују судије и они који их бирају и делегирају! Чему служи судија који наочиглед стотина хиљада гледалаца отворено навија за један тим и каквог смисла има првенство у фудбалу ако се оно решава и пре него што је такмичење почело. Срђан Обрадовић није тек један пример, он је право оличење стварног стања у фудбалској организацији. Он није изузетак, он је правило и зато заслужује овако директну пажњу. Треба прекинути са разним уопштавањима и алибијима када се тражи одговорност. Потребно је да свако ко непосредно и јавно врши злодела за то и одговара и нађе се у центру пажње јавности.

Надам се да ћете имати грађанске храбрости да објавите моје писмо. Немојте се заваравати да ће се нешто поправити у преосталим утакмицама и да ће се неко дозвати памети јер да поновим: они ће ићи безобзирно до краја. Па када је већ тако, допустите нам да у листу слободне Србије бар нешто кажемо о томе.        

Име и адреса пошиљаоца писма познати редакцији

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *