Почетна / Свет / ЗАПАД И НАПАД УМЕРЕНОГ ТЕРОРИСТЕ

ЗАПАД И НАПАД УМЕРЕНОГ ТЕРОРИСТЕ

ЖАЛИ ЛИ НЕКО ЗБОГ ЖРТАВА У РУСИЈИ

Пише ФИЛИП РОДИЋ

Када се у некој западној земљи догоди гнусни терористички напад, то изазове гнев и емпатију читавог нормалног света. Када се несрећа, међутим, догоди у Русији, западни медији и естаблишмент не само да нељудски ликују већ кривицу сваљују на саму Москву, пре свега на Путина

У понедељак 3. марта две снажне експлозије потресле су подземну железницу у Санкт Петербургу. Убијено је 14 недужних људи, док је 39 рањено. Бомбама се разнео исламски екстремиста којег су руске и киргистанске обавештајне службе идентификовале као двадесетдвогодишњег Акбаржона Джалилова, рођеног Киргистанца са руским држављанством и везама са исламистичким организацијама. Оваква сцена, нажалост, више није никаква реткост у Европи. Свега неколико недеља пре тога трагедија је потресла Лондон, а пре тога Берлин, Париз, Ницу, Брисел… У првом реду занимљива је различита реакција људи који су се затекли на месту напада – док се на снимцима из западних градова углавном види стампедо неповређених који главом без обзира беже на безбедну удаљеност, камере у Санкт Петербургу су забележиле супротан феномен пошто је већина присутних хрлила да на неки начин помогне повређенима. Ова разлика, иако јасно указује на различит менталитет вероватно проузрокован ширењем индивидуализма и отуђености међу људима, требало би да буде предмет разматрања психолога и социолога. Друга очигледна разлика између напада на Западу и у Русији, она у односу који „други“ има према жртви је, међутим, неспорно ствар политике, медија и агенде која нема ништа са емпатијом и солидарношћу, него са јасним интересима и суровим спровођењем зацртане агенде. У томе је, вероватно, и разлог што знаменитости широм Европе нису поводом овог напада биле украшене бојама руске заставе, а што је већ постала ствар традиције после терористичких злочина. Једино је Израел, који се и сам суочава са суровим тероризмом (пре би се могао назвати герилским ратом) показао ову врсту солидарности.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *