Почетна / Документи / ВЕЛИКА АЛБАНИЈА, ИСТОРИЈА ИЛИ СТВАРНОСТ (2)

ВЕЛИКА АЛБАНИЈА, ИСТОРИЈА ИЛИ СТВАРНОСТ (2)

Разговарала Наташа Јовановић

Идеја о стварању Велике Албаније, која је, како се чинило, замрла с последњим данима нацистичке окупације Југославије, вратила се попут авети у плановима ЕУ да балканске територије насељене Албанцима фигурирају као део јединственог правног, привредног и безбедоносног регионалног простора. Ако је у другој половини 19. века и у прве две деценије 20. века решење српског националног питања било кључ за решење балканског питања, да ли се онда данас од стране Запада решење албанског питање узима као основа за трајно решење проблема Западног Балкана?
О томе какво је било решење албанског питања у послератној Југославији, од 1945. до доношења амандмана 1971, да ли се данас кроз западнобалканску регионалну политику ЕУ отвара простор за интеграцију територија које је албански национални покрет означио термином Велика Албанија, те да ли је Косово полигон за извоз терориста разговарамо са Љубодрагом Димићем, Џевадом Галијашевићем и Зораном Чворовићем.

Природна Албанија као предстража Берлина и Лондона

Др Зоран Чворовић

Кроз придруживање Западног Балкана ЕУ реализују два сасвим супротна историјска процеса – процес интеграције и националне афирмације Албанаца и дезинтеграције и асимилације српског народа

Да би Западни Балкан био миран према мери западних интереса, окосницу новог решења треба да представља Велика Албанија уместо, у Хашком трибуналу инкриминисане, Велике Србије. Тако уместо државе уједињених Срба, као предстраже Москве на Балкану, добијамо у институционалним оквирима Процеса стабилизације и придруживања расцепкано српство, сабијено у жице новостворених антисрпских псеудодржавица, и уједињену природну Албанију, као предстражу Берлина и Лондона на Балкану – каже у разговору за „Печат“ правни историчар др Зоран Чворовић.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *