Почетна / Култура / ВЕЧНА ТАЈНА ЛИЦА

ВЕЧНА ТАЈНА ЛИЦА

Изложба Горана Ћетковића у Галерији „Сингидунум“

Пише Дејан Ђорић

Овај млади мајстор свестан је разлога поништења људскости у време опште зомбификације и (ауто)цензуре зване „политичка коректност“. Зато слику своди на тајну, несазнатљиво и неизрециво, што је довољно и ако отпадну сви други њени слојеви

Изложба слика Горана Ћетковића (Колашин, 1975). у београдској Галерији „Сингидунум“ (под називом „Гласови тишине“) у овом тренутку је међу најбољим изложбама у граду. Реч је о уметнику из традиције балканских барбарогенија, необичном ствараоцу, ван грађанског светоназора. Један париски познавалац рекао је „Ви са Балкана сликате само рат“, мислећи на стваралаштво Дада Ђурића, Уроша Тошковића и Милоша Шобајића. Тим ликовним и духовним одметницима, ратницима битке чије је поприште најпре људска душа, прикључио се и сликар Горан Ћетковић. Он зна да су прве а можда и последње технологије сликарство и оружје. Зебњу, страх и ужас, као исконска осећања, најбоље изражава људско лице и зато се овај сликар истрајно њиме бави. Стргнуо је маску са блазираног лика постмодерног човека и испод глобалног спектакла угледао древно лице патње и страдања. Он је сада тамо где би требало да буду свештеници, а где су некада били Христос и апостоли, ликовно саосећа са усамљенима, напуштенима и болеснима. Уместо да кити и улепшава стварност, да подилази публици дајући још један прилог академском типу стварања, а академизам је данас авангардизам, у својој духовној спелеологији запутио се у заумни простор недоумице, тајанства и неизвесности, у мрачне изворе људског. Они су вечно важећи, зато је Ћетковићево дело универзално, он слика лице света, а не само свет лица.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *