Почетна / In Memoriam / РАША ПОПОВ /1933–2017/ ДОБРИ АНЂЕО МАРГИНАЛАЦА

РАША ПОПОВ /1933–2017/ ДОБРИ АНЂЕО МАРГИНАЛАЦА

Отишао је чудесни сведок детињства, друг Мике Антића, достојан наследник Чика Јове Змаја, велики социјални песник српског језика, један од последњих које смо имали… 

Упокојио се Радивој Раша Попов. Отишао је чудесни сведок детињства, друг Мике Антића, достојан наследник Чика Јове Змаја, нежно срце („Читао сам као дете бајку о човеку који је имао камено срце, ужаснула ме је и сада ме ужасавају такви људи“), који није веровао да је батина из раја изашла („Рај је место блаженства, и са неба, када божанска енергија почне да зрачи, она зрачи као бескрајно добра. Из раја зрачи бескрајна светлост доброте“). Отишао је романописац, бајкописац, песник, новинар, радио и ТВ делатник, глумац, водитељ, полиглота, усмени приповедач, који се давао свима и свему, и који се свагда дивио тајни постојања, као у својој песми Зашто („Ако је материја дисање и сисање млека и мокрење у пелене / Још увек се не зна / зашто маме – материја / воле децу материју./ И то се никад неће објаснити / па се тиме штавише неће никад ни господарити. / Јер нема господства над нејасним стварима“).

Тај и такав, Раша Попов је био и велики социјални песник српског језика, један од последњих које смо имали. Јер његова социјална осетљивост била је неодвојива од његовог знања, памети и доброте, и била је зарни зрачак у густој тмини што је, да парафразирамо Змаја, у Србији пакао меси, и по којој се витлају злодуси, и њихов Господар, Прабесина. Али не заувек, нипошто не заувек!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *