Претње из НАТО бусије

Пише Слободан Иконић

С косовским проблемом све више у први план излази геополитика на Балкану, нарочито у намерама и делима Запада, што додатно оснажује бескрупулозно понашање албанских лидера из Приштине  који више не презају да јавно и директно прете Србима

Грч у коме живе Срби на Косову и Метохији све је већи и неподношљивији. Поред свакодневне личне отимачине, малтретирања, батинања, паљевина, па и убистава, притисак и угрожавање њиховог опстанка посебно је изражен кроз потезе привремених органа власти у Приштини. Од отимања имовине Србије на КиМ, преко форсиране намере формирања „Војске Косова“, све до отворених претњи тоталним етничким чишћењем, попут оне посланика Скупштине Косова Даута Харадинаја, брата лидера Алијансе за будућност Косова и бившег премијера Косова Рамуша Харадинаја.

[restrict]

ХАРАДИНАЈЕВА НАЈАВА Даут Харадинај је на телевизији „Дукађини“ изјавио да на Косову више неће бити Срба ако француски суд одлучи да његовог брата изручи Србији. Харадинај је претио и ратом уколико суд у Колмару, у Француској, донесе одлуку о изручењу Рамуша Харадинаја Србији. „Могу нас увести у рат, ништа друго. Ја за друге не знам, али знам за себе: ако погреше и ако то ураде (изруче Рамуша Харадинаја Србији) треба да буду спремни за озбиљније теме. Ако желе Косово етнички без Срба, онда нека се шале“, рекао је Даут Харадинај.
Штавише, Даут Харадинај је на седници Скупштине Косова изјавио да они који руководе у Београду треба да знају да ће добити исти одговор као 1999. године, и да су Албанци слободу добили уз помоћ међународне заједнице.
Даутова претња етничким чишћењем преосталих Срба стигла је јер се суд у француском граду Колмару, ни после три одржана рочишта, није усудио да донесе коначну одлуку о питању изручења Београду његовог брата и једног од вођа ОВК Рамуша Харадинаја. Апелациони суд у Колмару одлучио је пре десет дана да Харадинај остане у Француској и тамо сачека наредно рочиште, 27. априла, на којем би суд требало да донесе одлуку о захтеву Србије за његово изручење.

РАМУШЕВИ ЗЛОЧИНИ Подсећања ради, некадашњи вођа ОВК, кога Србија терети за ратне злочине над цивилним становништвом на Косову и Метохији, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници а на захтев Србије. Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.
Иначе, један од најмонструознијих Харадинајевих злочина за које га Тужилаштво за ратне злочине Србије терети је пуцање у двонедељну бебу у колевци и одсецање њене главе, а постоје и документована сведочења да је пребијао и силовао затворенике у Хотелу „Паштрик“.

УДАР НА ВИСОКЕ ДЕЧАНЕ Своју снагу клан Харадинај показао је и новим ударом на Високе Дечане. Овога пута, друштво албанских историчара „Али Хадри“ из Дечана најавило је блокаду прилаза манастиру, уколико до 21. априла косовска влада не прогласи имовину компанија „Апико“ и „Илирија“ „посебним националним благом“. „Имање“ та два предузећа припада, у ствари, манастиру Високи Дечани, и то одлуком највиших судских инстанци на Косову.
С овом одлуком у старту се није сложила ни локална самоуправа, која је у власти странке Рамуша Харадинаја, а индикативно је и што је ово албанско историјско друштво блокаду најавило само неколико дана пошто је Даут Харадинај запретио да ниједан Србин неће остати на Косову уколико Рамуш буде изручен Србији. У прогласу друштва историчара, осим овог ултиматума, прети се и ескалацијом безбедносне ситуације. „Уколико дође до ескалације, она неће бити наша одговорност“, поручили су из овог албанског друштва.
По речима Дејана Мировића, професора међународног права са Универзитета у Косовској Митровици, оваква најава само показује шта би се десило када би такозвана држава Косово била примљена у УНЕСКО. „Ако они ово раде док је Србија преко Унеска за наше манастире надлежна формално, као и КФОР према Резолуцији 1244, то само показује шта би значило избацивање Резолуције 1244 из бриселских преговора. С правне тачке гледишта, мислим да наша власт греши када олако даје легитимитет властима у Приштини… Наравно, КФОР је надлежан, али преко Резолуције 1244, а ње нема у Бриселском споразуму који је међународни уговор јер га тако доживљавају две стране потписнице, а то су Приштина и ЕУ. То што ми тај споразум тумачимо као политички споразум, то је наш проблем. У међународном праву се рачуна већина потписница, а у овом случају то су Брисел и ЕУ“, објашњава Мировић.

РЕАКЦИЈЕ И док Срби страхују и траже да свет хитно реагује на монструозне претње, јер је претња последица нечињења међународне заједнице која толерише екстремистичко-криминално деловање клана Харадинај, из Брисела се овим поводом нико није огласио, показујући тиме још једном да се Запад одавно определио на чијој ће бити страни, и такав утисак није много пореметио ни амерички амбасадор у Приштини Грег Делави који на Твитеру претње Даута Харадинаја прокоментарисао речима да „на дан када славимо устав Косова, један политичар прети етничким чишћењем“, а тек нешто оштрији био је шеф УНМИК-а Захир Танин, оценивши да претња посланика Даута Харадинаја изазива озбиљну забринутост. „Изјава коју је овог викенда дао Даут Харадинај, користећи говор мржње да би претио етничким чишћењем, неприхватљива је, и разлог за озбиљну забринутост“, рекао је Танин и позвао све одговорне косовске лидере да осуде ову изјаву, а правосудне органе да спроведу неопходну истрагу о том инциденту и да предузму одговарајуће мере у складу са законима Косова.
Четири дана касније огласио се, напокон, и председник тзв. државе Косово Хашим Тачи, који је оценио да би такве изјаве „могле подстаћи бес и вратити на прошлост“.
Постоје теза да Тачи и Харадинај све ово, у ствари, раде смишљено и синхронизовано. Рамуш Харадинај користи медијски публицитет око свог изручења да би по Европи, међу Албанцима, формирао што више својих партијских одбора, како би на будућим изборима победила његова Алијанса и Тачијева ДПК. Тачније, власт би у том случају држала бивша ОВК.

ВОЈСКА КОСОВА С друге стране, Тачи форсира формирање оружаних снага Косова, што у преводу није ништа друго него поново оживљена ОВК. Он, како је недавно рекао, „очекује да НАТО буде свестан тога да су Косовске безбедносне снаге трениране од стране НАТО-а и њених чланица“, и да НАТО „не треба да буде забринут због трансформације ових снага у складу са уставом и законима“.
Од формирања Ослободилачке војске Косова, преко подршке НАТО-а косовској оружаној побуни њеном трансформацијом у Косовски заштитни корпус (КЗК) и Косовску полицијску службу (КПС) 1999. а потом трансформацијом у Косовске безбедносне снаге (КБС) 2008. и сада, у самом финишу – у ишчекивању проглашења „Војске Косова“ – јавности су у свакој од ових фаза пажљиво сервиране поруке, од тога да КЗК неће бити војска а да ће се њени ненаоружани припадници борити против елементарних непогода и спасавати становништво у случају природних несрећа, до тога да ће КБС носити лако наоружање и да је то формација одговорна за ангажовање у кризним ситуацијама, уклањање „експлозивних направа и цивилну заштиту“.
Тежња ка милитаризацији КиМ посредством трансформације безбедносних снага Косова у регуларну војску постаје и неуралгична тачка балканске геополитике. Покретањем процеса претварања КБС у истинску војску „Косова“, влада у Приштини, у ствари, укида вето на ову милитаризацију, успостављен Резолуцијом 1244 УН-а из 1999. године и властитим уставним аранжманима.
Иако је најава Приштине изазвала захтев њихових западних савезника да се застане с тим намерама како у срцу Европе не би поново букнуо рат, проблем није само на релацији српско-албанског конфликта већ се у њему огледа и много шира геополитичка игра на релацијама Москва– Вашингтон и Београд–Брисел.

ВАШИНГТОНСКИ ПРИТИСАК Није случајно Тачи казао да Безбедносне снаге Косова не представљају ризик по Балкан, већ да Балкану прети опасност од „руских војних база у Србији, од руских мигова и руских маневара у Србији“. Тачи тако шаље поруку да је Србија највећи савезник Русије на Балкану, а да је Косово највећа стратегијска база НАТО-а на Балкану.
Да Приштина зна где се доносе одлуке показује игнорантски однос према захтеву генералног секретар НАТО-а Јенса Столтенберга и Европске уније да се блокира поступак јер је у супротности са стабилизацијом региона. Овлашћење је директно затражено од Вашингтона. Знају косовски Шиптари да су у Америци многи спремни да саслушају њихове захтеве, нарочито ако су у контексту Русије као непријатеља.
Постоји један део Конгреса САД који је званично затражио од америчке владе да пружи подршку пројекту Приштине. Елиот Енгел, конгресмен Демократске партије верзиран око балканских питања, изјавио је да иза ове намере Косова треба да стане администрација Доналда Трампа, како би се створила противтежа наоружавању Србије од стране Русије. Америчка амбасада на Косову такође је почела да позитивно оцењује Тачијеву одлуку после првобитног негативног мишљења. Мишел Шон, портпаролка америчке амбасаде у Приштини, начинила је значајан пробој. Она је, у одговору на питање око овог проблема, потврдила да ће САД подржати предлог у случају дубље уставне реформе, и пре свега, уз транспарентан процес укључивања свих заједница – пре свега српске.
Иако се очекивао оштар заокрет Трампове администрације према Србији, што се слутило из одлуке Међународног суда у Хагу да одбаци ревизију сарајевске тужбе за геноцид против Србије, подршка независности Косова није изостала. Додуше, приликом посете Приштини, крајем прошлог месеца, заменик помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Брајан Хојт Ји позвао је владу у Приштини да склони закон са стола по којем би косовска војска требало да се формира већ током априла.
Да је то, пре свега, сигнал да у Приштини не „претерује“, али само за сада, потврдио је и премијер и будући председник Србије Александар Вучић речима: „Не сматрам да је Америка директно против формирања војске Косова, већ да не мисли да је прави тренутак.“
А схватио је то и Хашим Тачи, играјући у свом тактизирању око војске на размирице унутар „Српске листе“, пре свега на Александра Јаблановића који се пре неколико дана мимо воље већине посланика ове листе регистровао као њен председник. При томе, Јаблановић тврди да уз себе има четири посланика, таман колико албанским странкама фали да би формирали војску по одобреном моделу, кроз уставне промене, што је створило бојазан да би можда они могли да буду Тачијеви скривени адути…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *