Почетна / Документи / Маргиналије маргиналца – САПУТНИК КРОЗ НИЧИЈУ ЗЕМЉУ

Маргиналије маргиналца – САПУТНИК КРОЗ НИЧИЈУ ЗЕМЉУ

Пише Милован Данојлић

Теодосије Хиландарац ученике и следбенике Светог Саве назива „сапосницима и сапутницима у туђиновању“. Заједнички пост, и истовремени пролазак кроз пустињу, основе су пријатељевања међу расељеницима. Разумемо се, са пола речи, као што нам дебеле енциклопедије страног поднебља осветљавају тек понеки кутак простора

Једнодневна посета Паризу ме је, неочекивано, веома узбудила. Отишао сам да обиђем оболелу пријатељицу, а сусрео се са разбацаним остацима своје прошлости. Кроз трепераву светлост пролећног дана нагрнули су давни, раскинути призори, сусрети и ликови: ту, у изукрштаном сплету булевара, авенија, улица и теснаца, остао је, уплетен у мртве чворове, и један део мог земаљског трајања, потрошеног између 1961. и 1995. Ту сам, кад се саберу дужи и краћи боравци, провео петнаест година добровољног изгнанства. И сад ми се, одједном, враћају у заборав потиснута имена, као да је у зимовнику памћења дошло до изненадног отопљавања. Оживљују давни тренуци, нижу се у празнини лебдећа лица, надиру без јасног повода и разлога. Што је чудно, најпре искрсавају неке речи, имена ствари и бића, а за њима следе обличја. Тај град ме је дуго водио и носио, уздизао и гушио, а да ми никад није био јасан коначни циљ трке, нити је слабила дрхтавица слепог заноса. Боравио сам у десетак пребивалишта, од господских четврти до скромних подстанарских соба, побожно слушао свакојака предавања на високим школама, укључујући и она која ме нису нарочито занимала, сласно њушкао устајали задах подземне железнице, и све то ме, за часак, однекуд засу, кроз експлозију ваздушних честица млаког пролећног дана.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *