Почетна / Колумне / Ко се сећа Старе Србије

Ко се сећа Старе Србије

Драгомир Антонић 

Можда инсистирање на правилној употреби географских појмова изгледа као закерање, али ако завиримо у историју Срба и Србије, постаје јасно да многе недаће почињу управо њиховом заменом или преименовањем 

На Велики петак иза поднева седимо нас десетак у ресторану са грчком храном на Крфу. Храна је била, како доликује, посна, а кафана препуна. Разговарало се на разним језицима. Српски је био равноправан. Ту сам упознао неколицину занимљивих особа од којих се једна представила као члан друштва „Носачи Часног Крста“. Како стално срећем појединце из разних друштава и братстава, његова изјава о припадности није на мене оставила нарочит утисак и тек реда ради упитах имају ли некакав заједнички знак или симбол. Отрпех упитан поглед и речи: Нисмо ми шведски гимнастичари! Какви гимнастичари – упитах? „Ви мислите да смо масони и да имамо тајне знаке распознавања у виду фискултуре.“ Ућутах, видим да сам лупио, а члан рече: „Не брините. Стално нам се то дешава, поготову на Балкану.“ Јел’ на целом полуострву или само на Западном Балкану, покушах да будем духовит и исплетем се из кучина у које сам се својевољно уплео, а особа ме зачуђено погледа и рече: „Ми смо на Крфу, у Јонском мору, ваљда сте учили географију.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *