Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Горан Николић
РАЗБИЈАЊЕ ЕКОНОМСКИХ МИТОВА
„Архипелаг“, Београд, 2017

Аутор говори о економским митовима и легендама, о полускривеним економским феноменима, о последицама успоравања технолошког прогреса, о економским и друштвеним истинама и заблудама, као и о томе због чега су економске прогнозе, по правилу, ружичасте. Провокативни, смели и аналитични одговори на нека кључна економска и друштвена питања савременог тренутка:
Каква је економска стварност Србије данас?
Да ли ће данашња омладина морати да ради (скоро) до смрти?
Да ли је глобална економија добро место за мале привреде?
Како бирачи утичу на банкрот државе?
Да ли нас покрећу само економски мотиви?
Да ли су Срби данас срећнији него пре деценију?
Одговори Горана Николића представљају непосредан сусрет са стварношћу и чињеницама, процесима и актерима који је обликују.

Предраг М. Вајагић
БАНОВИ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ
„Академска књига“, Нови Сад, Друштво наставника историје Бачке Паланке, 2016

Биографски приступ чини да ова књига одскочи у односу на друга бројна дела на тему историје Југославије. Аутор није написао лексикон са једанаест биографија банова Дунавске бановине него је каријере банова искористио као средство помоћу кога би приказао начин настанка и свакодневног функционисања једне од девет бановина. Анализом њихових личности, успона и падова, аутор је помогао да се разумеју важна питања: зашто и како се прешао пут од „управних области“ до „бановина“ и да ли су ове нове административне јединице решиле проблеме због којих су и настале? Овакво решење обезбедило је књизи не само свежину већ и прилику да се пруже веома прецизни и јасни одговори на поменута питања. Заједно са другим методолошким решењима, као и богатим архивским материјалом, ово дело представља пример како треба приступати једној крајње осетљивој теми каква је историја Југославије.
Из рецензије др Данила Шаренца

Милорад Ђурић
ИЗВАН КРУГА – ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ИЗАЗОВ ДЕМОКРАТИЈИ
„Академска књига“, Нови Сад, 2016

Демократија се током своје историје константно суочавала са бројним изазовима, који су често доводили у питање и саме њене темеље, али упркос свему остала је отворена за различите интересе, као и за могућности сопственог развоја. Књига Милорада Ђурића преиспитује један од изазова са којим се суочила савремена демократија – процес глобализације.
Милорад Ђурић је дипломирао на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Деведесетих година прошлог века био је главни и одговорни уредник магазина „Кошава“. Током каријере имао је више значајних јавних и политичких функција. Добитник је међународне награде „Мир, вера, напредак“ коју, под покровитељством председника Италије, додељује асоцијација А.Н.М.И.Л. Објавио је више научних радова у домаћим и страним часописима. Предаје на Универзитету Едуконс.

Ђорђе Д. Сибиновић
ПОГРЕШНО
„Агора“, Зрењанин, 2017

„Погрешно!“ – могло би да стоји као мото целокупне модернистичке литературе. Од „Јунака нашег доба“ Љермонтова до Сибиновићевог постмодернистичког „бунтовника без разлога“ само се процесуира оно што је рођењем модернитета заувек успостављено и изгубљено: човек, свет, космос, Бог…
И тај изгубљени човек, и свет, себе изнова проналазе у негативном билдунгснаративу, у промашеном самоосвешћењу српске прозе, у тако посебном прозном „стилу“ ове књиге, који себе превасходно заснива на себи самоме, а не, како смо навикли у савременој прози, на подтекстуалним идентитетима. И Достојевски, и Булгаков, и „Дневник о Чарнојевићу“, и Нови завет, и све културолошке, књижевноисторијске и библијске матрице, политичке, друштвене и сл. референце, тако пригушено се сакупљају у Сибиновићев текст. Аутентичност једне прозе, књижевног текста, огледа се у томе колико је аутор снажан да се „одупре“ очевима нарације. Ђорђе Сибиновић је, без икаквог напора, овај задатак обавио. Еруптивно, у на моменте неподношљиво компликованим за свест савременог читаоца синтаксичким и наративним слаповима (које би усвојила као своје и „Башта, пепео“), у једној мислилаца достојној наративизованој реторици, у оном „људском у језику“ (Кант), у коме се скупљају осе симетрије његове поезије, есејистике, књижевнокритичких елаборација, његових правно и књижевнотеоријских текстова, „јунака нашега доба“ налазимо тек у језику…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *