Излог књиге

Сантјаго Ронкаљоло
СТИД
„Агора“, Београд, 2017

Интимна камера романа Стид великог перуанског писца Сантјага Ронкаљола (1975) прати чланове три генерације једне просечне породице у Лими. Роман једноставним и непосредним језиком осликава живот изнутра, онакав какав заиста јесте, у Перуу, у Јапану, у Мексику. Или Србији.
Шест тачака гледишта огољавају изгубљене илузије три генерације. Протагонисти романа суочавају се са проблемима типичним за своје године и средину у којој живе. Средовечни Алфредо сазнаје да му је остало још шест месеци живота (и две године да исплати хипотеку), његова жена Луси у недостатку животних (и брачних) узбуђења сама себи пише анонимне еротске поруке. Њихова тринаестогодишња ћерка Маријана између лицемерја окружења и породичне анемије одлучује да жртвује – себе. Најмлађи члан породице Серхио, симбол дечје невиности/суровости, живи у свету маште на оштрој ивици трагичне стварности. А сенилни Дејка једнако је жељан љубави, пажње и друштва, у старачком дому или породици. Јунацима се придружује и мачор Роки, који роману даје несвакидашњи ритам, комичност и уравнотеженост.

Ги Метан
РУСИЈА – ЗАПАД. ХИЉАДУ ГОДИНА РАТА. РУСОФОБИЈА ОД КАРЛА ВЕЛИКОГ ДО УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ

„Академска књига“, Нови Сад, „Информатика“, Београд, 2017

У овој књизи аутор поставља питање: Зашто Сједињене Америчке Државе и Европа толико мрзе Русију? Иако Русија више није претња, Берлин више није мета њених пројектила, и упркос јединственој чињеници да се њено царство разјединило без крвопролића пруживши независност за петнаест нових држава, мржња и оцрњивање Русије достигли су огромне размере у медијима, академским круговима и унутар политичких елита у западном свету. Да би разумео ту појаву која је постала хистерична од украјинске кризе, Ги Метан се враћа у повест, до Карла Великог, који је основао прво западно царство 800. године. Он без иједног табуа и предрасуде испитује религијске, геополитичке и идеолошке корене западне русофобије, и открива најдубље мотиве антируског и антипутиновског наратива, уобичајеног и општеприхваћеног у западним медијима, како би пружио нову прилику за помирењем.
Ги Метан, швајцарски је новинар и политичар, био је директор и главни уредник часописа Tribune de Genève, тренутно је извршни директор Женевског клуба новинара и колумниста више швајцарских часописа.

Анхел Естебан, Ана Гаљего Кујнас
ОД ГАБА ДО МАРИЈА: РОДОСЛОВ „ХИСПАНОАМЕРИЧКОГ БУМА“
„Дерета“, Београд, 2016

Прича о „хиспаноамеричком буму“ пре свега је прича о два велика писца Маркесу и Љоси, који су своје блиско пријатељство окончали песницама и до краја живота се нису помирили. Око њих се окупљала читава плејада најталентованијих јужноамеричких и шпанских аутора тог доба – Кортасар, Фуентес, Карпентијер, Доносо, браћа Гојтисоло, и сви они су протагонисти ове узбудљиве књиге. Заједно су славили живот и литературу, писали неке од најузбудљивијих дела протеклог века, мењали књижевну историју, добијали највеће награде, потписивали милионске уговоре, заједно посећивали књижевне фестивале, конференције и прославе, играли карте у часовима доколице, али и водили жучне интелектуалне (и оне друге) расправе, пре свега о политици, Кастру и Кубанској револуцији, која је у једном тренутку постала њихова јабука раздора. Све то ће ускоро бити познато као „хиспаноамерички бум“, експлозија стваралачке енергије каква није виђена у историји Сервантесовог језика, чак ни у његовом „златном добу“.