ДА СЕ РАЗАПНЕ!

Драгомир Антонић 

Када се неко осећа важним или је увучен у неко важно тело, умисли да мора нешто важно и да учини. За себе и човечанство. А има ли веће услуге за човечанство него уништење диктатора са свим његовим поданицима

*Првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А намесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим А они рекоше: Вараву. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне! Намесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи сви: Да се разапне!
(Матеј, 27, 20–23)

Стотину година прошло је од чувене пароле обзнањене на почетку стварања СССР-а. Парола је гласила: Религија је опијум за народ! Неку деценију касније у једној од пропалих Југославија – било, не повратило се – партизански комесар је укинуо Бога! Од совјетских, преко партизанских, до евроунијатских комесара. Све пропаде само комесар остаде – рекао би чувени апотекар Бабац из Чачка, да је у прилици.

[restrict]

А КАКВО ЈЕ ЗЛО УЧИНИО? Сто година касније, 2017/7525, видимо докле смо стигли. Вере све мање, дроге све више. Није баш чист опијум, скупо је, али замене су ту: хероин, кокаин, сканк, крокодил, бело, жуто, ЛСД или како се већ зову на свемоћном тржишту које је за неолиберале замена за Господа. Ко опстане на њиховом тржишту – имао се рашта и родити. За остале робовски рад. Слабо плаћен, али зато привремен. По уговору. Ништа  за стално. Да се с њиховог пута који нема алтернативу не скрене – брину комесари. Нама је ових деценија најважнији бриселски комесар за проширење. Чега? Тешко је рећи.

Некад су владали уз претњу да ће отворити досије. Данас плаше отварањем поглавља. Шта је некад писало у досијеима или шта пише у поглављима – знају само посвећени. Вероватно да ништа и не пише, али у страху су велике очи. Што си глупљи, све страшније изгледа. Ништа ново под капом небеском.

Једни би свима да владају по својој вољи. Председнике да убијају, државе да руше, читаве народе да затру. Све у име демократије, а против диктатуре. Ко је демократа, ко диктатор одлучиваће, логично, првосвештеници и самозвани носиоци звања и титула које су узгред сами себи или са себи сличнима доделили. Ко није део нашег круга тај је против нас. Као у доба кад су Христоса разапели на крст. Никакав одговор на питање Понтија Пилата: А какво је зло учинио? првосвештеници и старешине нису имали. Знали су само да кажу: Разапни га! Од Пилата су тражили да Вараву осуђеног за убиство пусти на слободу (и пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство; Лука, 23, 25).

 

ПИЛАТ ИХ ПОСЛУША Пилат их послуша, пусти убицу а потом узе воду и уми руке пред народом који је тражио да се Христос разапне. Кад опра руке, Пилат рече: Ја сам невин у крви овог праведника; ви ћете видети (Матеј, 27, 24).

Данас, уместо првосвештеника и старешина зову се председници, министри, саветници, генерали, власници новина, уредници телевизија, инструктори, вође, чланови владиних и невладиних тела. Све друго је исто. Бити важан члан неког тела, или члан важног тела многи сматрају врхунцем сопствене каријере.

Кад је неко већ важан или је увучен у важно тело, онда умисли да је и сам важан. Док вири из важног тела, мора нешто важно и да учини. За себе и човечанство. А има ли веће услуге за човечанство него уништење диктатора са свим његовим поданицима.

Стотина милиона убијених, рањених, осакаћених људи, жена, деце који нису ни знали да живе у диктатури, никад нису видели како изгледа демократија, „оправдана је ситница, у односу на постигнуту демократију у Ираку“, рече Медлин Олбрајт.  Убијањем диктатора ми смо преживелим „срећницима“ пружили прилику да лично угледају демократију. Уништени градови, спаљени домови, затрована земља, мала је жртва и доказ да чудесни пут ка демократији није лак и да на путу који нема алтернативу грађани морају поднети велике жртве у име светле будућности. О светлој будућности, слободи медија, лажним вестима, цивилном друштву, невладиним и владиним телима, демократији, социјализму, комунизму, либералном капитализму могло би да се разглаба унедоглед. Нема потребе. Празник Васкрсења је пред нама. Уживајте. У предаху прочитајте народну причу о жабама и роди. Наравоученије ће вам се само казати.

Проведите Васкрс у радости и весељу. Васкрс је 16. априла. Истог датума је био и 1944. Тадашњи савезници (Енглези и САД) су нам на празник истоварили товаре бомби и порушили оно што нам тадашњи непријатељи (Немци) нису срушили 1941. Данас сви који су нас бомбардовали тврде да су нам пријатељи. Искрено, тога се плашим. Помолимо се Господу и упалимо свећу радосницу за све Србе ма где се они налазили.          

[/restrict]