БРЕЈКДЕНС ЗА ТОДОРИЋА

Случај Агрокор 2

Пише Слободан Иконић

Иако капитал не признаје границе, у покушају расплета кризе највеће регионалне компаније преплићу се многи интереси. Од финансијских и пословних до геостратешких и националних

Ивица Тодорић се очигледно преиграо, попут већине новопечених тајкуна, па ће га на главном руководећем месту његове фирме заменити млађи и спретнији играч. Што ће рећи да је покушај спасавања највећег регионалног концерна „Агрокор“ после два месеца од обелодањивања кризе добио и прве конкретне кораке. Први је био договор банака поверилаца, међу којима су највеће две руске – „Сбербанка“ и ВТБ, у виду стендстил уговора, односно мировања дуговања. У исто време и Влада Хрватске доноси закон, већ назван „лекс Агрокор“. Трећи и најважнији корак је довођење „писмејкера“ на чело компаније, чији задатак је, како преноси хрватска штампа, да „осигура почетак редовног пословања“, илити просто речено да обезбеди новац. Неславан крај за творца фирме која генерише 15 одсто бруто домаћег производа његове државе.

[restrict]

ТАЈКУНОВ ГРЕХ И КАЗНА Тодорићева фирма је запала у дугове, када се испоставило да огромне предузете инвестиције, финансиране кредитима и обвезницама, не доносе очекивани профит. Тодорић се, као и сви овде, „преинвестирао“ и сада му је стигла казна – практично је избачен из сопствене фирме, а на његово место долази такозвани „директор за реструктурирање“ – консултант који ће прекомпоновати, можда и распарчавати оно што је хрватски тајкун правио, са главним циљем да се кредиторима и добављачима врате дугови.
Тај „супермен“ је Антонио Алварез Трећи, коме су банкари поверили осмишљавање излазне стратегије за концерн са годишњим приходима од 6,5 милијарди евра, а у оквиру кога послује 60 компанија и ради 60.000 људи широм региона бивше Југославије. У Србији „Агрокор“ запошљава 11.000 људи и има неколико стотина добављача, који су с правом забринути за судбину својих потраживања. Тако ће Ивица Тодорић и његова породица добити замену кроз стручне консултанте који би требало да помогну нарушеном пословању.
Алварез је иначе син утемељитеља куће „Алварез и Маршал“ Антонија Алвареза Другог, уједно и извршни директор за реструктурирање у Европи. Искуство је стекао руководећи реструктурирањем неколицине мултинационалних компанија које су запошљавале десетине хиљада људи. Рођен је на Филипинима, дипломирао је на Универзитету Нотр Дам, а МБА је добио је на престижном америчком универзитету Корнел. Течно говори француски и енглески, а пасивно италијански и шпански. Има 25 година искуства у раду с јавним и приватним компанијама које су имале проблема, и то у многим европским земљама – од Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Шпаније и Холандије преко Луксембурга, Швајцарске, Финске, Норвешке и Шведске па све до Естоније и Румуније. Уз његову биографију наглашава се да се у слободно време бави денс музиком, коју пише и изводи под уметничким именом А3. Алвареза Трећег ангажовала је руска „Сбербанка“ и он је добро упознат с „Агрокором“.
Фирма „Алварез и Маршал“ првенствено се бави реструктурирањем посрнулих компанија, док је своју репутацију изградила радећи на неким од највећих стечајева. Између осталог, водила је и стечај велике америчке банке „Лиман брадерс“. А управо у вези с тим случајем стижу и критике на рачун ове куће. Конкуренти их оптужују да током реструктурирања поприлично помажу властитим партнерима и повезаним фирмама, па су тако за време стечаја инвестиционе банке „Лиман брадерса“ заједно с адвокатском фирмом „Weil, Gotshal & Manges“ зарадили више од милијарде долара, због чега је поменути стечај проглашен најскупљим у историји.

СПАСИОЦИ КОЈИ НИСУ ДОБРОДОШЛИ Отворено је питање како ће хрватска држава реаговати на именовање Антонија Алвареза због усвајања закона („лекс Агрокор“) о системски важним компанијама који се односи и на „Агрокор“, а омогућује именовање владиног изасланика и ванредне управе у компанијама у предстечајним околностима. Штавише, са усвајањем закона се и журило (ове недеље требало је да се нађе пред члановима Сабора) како би држава ограничила повериоце, односно успоставила неки систем контроле над Тодорићевом компанијом.
Има мишљења да је у питању и страх од превеликог уплива руског капитала на овом простору, чији су експоненти управо највећи повериоци „Агрокора“. Не треба сметнути с ума да је Хрватска чланица и Европске уније и НАТО-а. У том контексту Руси нису баш добродошли, чак ни као спасиоци.
На питање новинара ко именује ванредну управу, с обзиром на спекулације да су банке већ одабрале свог „повереника“, председник Владе Хрватске Андреј Пленковић изнео је два сценарија за тренутну ситуацију. Сценарио А је нормалан договор свих страна, пословних партнера, дакле власника, банака и добављача, и Влада ће то подржати. Ако пак до таквог договора не дође, у сценарију Б постоји нацрт закона, односно правне претпоставке у којима вођство у решавању те ситуације преузима држава „али уз важан допринос свих заинтересираних у налажењу дугорочно одрживог решења“, рекао је премијер. Додао је и да су у Влади информације „о доласку светски признатих стручних консултаната који се баве реструктурирањем великих компанија у потешкоћама примили из јавности“, али да ће „ових дана бити у контакту и с компанијом и видети како ће се тај процес развити“.

РЕГИОНАЛНЕ БРИГЕ И „КОМБИНАЦИЈЕ“ Колико је случај „Агрокор“ акутан показује и сусрет у Мостару на отварању Међународног сајма привреде, где је ова компанија била посебна тема разговора челника суседних земаља.
Српски премијер Александар Вучић још је у недељу увече, по окончаним изборима за председника Србије, изјавио да ће с Пленковићем у Мостару разговарати и о случају „Агрокор“, који навелико послује и у Србији, „јер се показало да ту има више проблема него што се очекивало“, рекао је Вучић.
Већ после сусрета с Пленковићем Вучић је појаснио: „Хрватска влада предузима што може, а ми ћемо да видимо, иако су нам везане руке, шта је то што ми као влада и као земља можемо да учинимо. Плашим се да су ту ствари отишле предалеко и да су биланси ’Агрокора’ много гори него што је било ко могао да очекује“, објаснио је Вучић.
Посебну пажњу, нарочито у хрватским медијима, изазвала је вест, боље рећи пакосна дезинформација, да је „Делта холдинг“ Мирослава Мишковића заинтересован за преузимање највеће хрватске компаније. Питање је само било хоће ли „Делта“ преузети „Агрокор“ у целини, или ће ући у део власништва, тј. купити компаније које послују у Србији – трговинске ланце „Идеа“, „Рода“ и „Меркатор“.
Биће да је вероватнија информација љубљанског „Дела“ да су у хрватској владајућој коалицији наклоњени идеји да „Меркатор“, као здраво језгро презадуженог „Агрокора“, продају словеначком капиталу. „Дело“ чак тврди да Русе „Меркатор“ не занима. Београдска „Политика“ незванично је сазнала да овај трговински ланац уопште није део стендстил договора, а у размишљању словеначких кругова наклоњених националном концепту „не би била луда идеја ако би словеначка влада од руске ’Сбербанке’, највећег повериоца, настојала поново да откупи ’Меркатор’. Садашњи власник је присиљен да га прода, а можда бисмо ’суседу’ дали мање него што смо добили од продаје. То не би био само интерес добављача ’Меркатора’ него и целе земље“.
Али у страху су велике очи, па се мере и даље подозревају, упитаност и скепса не повлаче, а на сцену ступају и нове компликације.
Ни нови директор за стратешко реструктурирање „Агрокора“ Антонио Алварез Трећи није крио да је ситуација врло озбиљна, чак једна од најозбиљнијих с којом се сусрео у својој каријери, те да нема гаранција да ће успети. „’Агрокор’ ме поставио за шефа за реструктурирање групе како бих довео до стабилности и како бих објединио све учеснике – запослене, кредиторе, банке и све који су укључени у ову причу и којима треба помоћ. Време је кључно важно. Ситуација је тешка и озбиљна и нема гаранција да ћемо успети. Ово је једна од најизазовнијих ситуација с којом сам се суочио“, рекао је Алварез, обраћајући се јавности из седишта „Агрокора“.

УРУШАВАЊЕ ЈЕДНОГ КОНЦЕПТА Објашњавајућу даље кораке Алварез је нагласио да је први задатак да се обезбеди тренутна стабилност, и да многи врше притисак на тим стручњака који је одабрао. „То је почетак, а онда крећемо на план реструктурирања. Ништа вам не могу обећати. Хоћемо ли морати да опустимо раднике? Прерано је рећи. На моја два прошла пројекта то нисмо морали да учинимо. Даћемо све од себе. Ово је компанија која мора да буде продуктивна, дошло је до губитка поверења. Морамо се постарати да поправимо ову ситуацију“, рекао је Алварез.
Иако се аналитичари, па и политичари такмиче у опису најцрњег сценарија у случају распада „Агрокора“, нико заправо нема прецизан рачун шта би за хрватску привреду значио распад те компаније. Спомињу се тек процене да би неконтролисани распад овог система вратио рецесију у Хрватску, лицитира се да би била угрожена егзистенција 150 хиљада породица, опстанак стотина предузећа, да би на крају претио и распад државног биланса, јер сви споменути не би више били у стању да плаћају порез. С друге стране, важи и она стара пословица да је мешање државе у приватни сектор увек на штету грађана.
Извесно је, међутим, да смо сведоци урушавања једног стуба ортачког капитализма и покушаја власти да доношењем сумњивог закона држава именује управу која ће спасавати „национално благо“ у виду „Агрокора“, док ће грађани враћати његове дугове. Нешто слично смо већ видели у Америци 2008. године.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *